Page 44 - Albert Camus - Stranac

upitali šta sam učinio. Rekoh im da sam ubio jednog Arapina, i oni su zaćutali.

Malo kasnije spustila se noć. Objasnili su mi kako da namestim asuru na kojoj je

trebalo da spavam. Kad se uvije jedan kraj, može se napraviti valjkast jastuk.

Cele noći stenice su mi milele po licu. Posle nekoliko dana izdvojili su me u

samicu, gde sam spavao na drvenom ležaju. Imao sam jednu »kiblu«, i gvozdeni

umivaonik. Zatvor se nalazio sasvim visoko iznad grada i kroz mali prozor

mogao sam da vidim more; Jednog dana kad sam se uhvatio za rešetke na

prozoru, ispruživši lice prema svetlosti, uñe čuvar i reče mi da imam posetu.

Pomislih da je Marija. I zaista je bila ona.

Da bih došao do sobe za prijem poseta, pošao sam jednim dugim hodnikom,

zatim stepenicama i najzad još jednim hodnikom. Uñoh u jednu vrlo veliku

dvoranu osvetljenu širokim prozorom. Dvorana je bila podeljena u tri dela

dvema rešetkama, koje su je po dužini presecale. Izmeñu dveju rešetaka nalazio

se prostor od osam do deset metara, koji je delio posetioce od zatvorenika. Preko

puta mene spazili Mariju u njenoj prugastoj haljini i preplanula lica. S moje

strane bilo je desetak zatvorenika, većina Arapa. Marija je bila okružena

Mavarkama i nalazila se izmeñu dve posetiteljke: male starice, stisnutih usana,

odevene u crno, i krupne, gologlave žene, koja je govorila vrlo glasno i

mlatarala rukama. Zbog rastojanja izmeñu rešetaka, posetioci i zatvorenici bili

su prinuñeni da gotovo viču. Čim sam ušao, od graje koja je odjekivala izmeñu

visokih, golih zidova dvorane, od oštre svetlosti koja se s neba spuštala na stakla

i odbijala u dvorani, zavrte mi se u glavi. Moja ćelija bila je mnogo tiša i

mračnija. Trebalo mi je nekoliko trenutaka da se prilagodim. Najzad mi je ipak

pošlo za rukom da svako lice razaznam jasno i odvojeno na dnevnoj svetlosti.

Primetih da jedan čuvar sedi na kraju hodnika izmeñu dve rešetke. Većina
arapskih zatvorenika, kao i njihove porodice, čučali su jedni preko puta drugih.

Oni nisu vikali. Uprkos graji, uspevali su da se meñusobno sporazumevaju iako
su sasvim tiho govorili. Njihovo potmulo mrmljanje, koje je dolazilo odozdo,