Page 48 - Albert Camus - Stranac

sam razumeo da je to sastavni deo kazne, ali tada sam se već bio odvikao od

pušenja i ta kazna za mene nije više postojala.

Osim ovih neprijatnosti, nisam bio suviše nesrećan. Sve se sastojalo, još jednom

da kažem, u tome kako da utučem vreme. Od trenutka kad sam, najzad, postao

svestan da treba živeti od uspomena, nisam se više uopšte dosañivao. Ponekad

bih razmišljao o svojoj sobi i u mašti bih pošao iz jednog njenog kutka da se,

brojeći sve što mi se nalazilo na putu, ponovo u njega vratim. U prvo vreme bilo

je to brzo gotovo, ali uvek kada bih to ponovio, trajalo bi nešto duže. Ovo stoga

jer bi se prisećao svakog komada nameštaja i na svakom komadu svakog

predmeta koji se na njemu nalazio, a na svakom predmetu svih sitnica, i meñu

svim tim sitnicama, svih ukrasa, pukotina ili okrnjenog ruba, njihovih boja ili

finoće. U isto vreme trudio sam se da ne izgubim vezu sa svojim inventarom, da

napravim potpun popis. Tako sam posle nekoliko nedelja provodio čitave sate

samo u nabrajanju svega što se nalazilo u mojoj sobi. Na taj način, ukoliko sam

više razmišljao, utoliko sam sve više oživljavao u sećanju nepoznate ili

zaboravljene stvari. Tada sam shvatio da bi čovek koji je živeo samo jedan dan

mogao bez muke da živi sto godina u zatvoru. Imao bi dovoljno uspomena da

mu nikad ne bude dosadno. To je donekle nešto vredelo.

Postavljalo se isto tako pitanje sna. U prvo vreme noću sam slabo spavao, a

danju nikako. Postepeno sam bolje spavao, i čak sam mogao i danju da spavam.

Mogu reći da sam poslednjih meseci spavao po šesnaest do osamnaest sati

dnevno. Ostajalo mi je dakle šest sati da utrošim za jelo, prirodne potrebe,

uspomene i priču o Čehoslovaku.

Izmeñu slamarice i dasaka kreveta našao sam neko parče starih novina, gotovo

prilepljeno za tkaninu, požutelo i providno. Na njemu se pričalo o nekom
dogañaju kome je nedostajao početak, ali koji se morao dogoditi negde u

Čehoslovačkoj. Jedan čovek otputovao je iz nekog češkog sela u nameri da se
obogati. Posle dvadeset i pet godina vratio se sa ženom i detetom kao bogat