Page 53 - Albert Camus - Stranac
P. 53

Marija. Preplašena, ona mi neprimetno dade znak. Čudio sam se samom sebi

               kako ih ranije nisam spazio, kada, čuvši svoje ime, poslednji ustade Selest.

               Poznadoh pored njega stariju ženicu iz restorana, strogog i odlučnog držanja.

               Ona me je živo posmatrala. Nije bilo vremena da o tome nešto razmišljam jer je

               predsednik uzeo reč. Najavio je da će početi pravi pretres i da smatra suvišnim

               da publici preporuči da bude mirna. On je, prema njegovim rečima, ovde da

               nepristrasno rukovodi pretresom jednog slučaja koji želi objektivno da razmotri.

               Presuda koju će izreći porota biće pravedna, a u slučaju da doñe do bilo kakvog

               nereda, dvorana će biti ispražnjena.

               Vrućina je bivala sve veća i ja primetih kako se prisutni u dvorani hlade

               novinama, čija je izgužvana hartija šuštala. Predsednik dade znak i vratar donese

               tri lepeze od pletene slame koje tri sudije odmah upotrebiše.

               Moje saslušavanje poče odmah. Predsednik me je mirno ispitivao, štaviše, kako

               mi se činilo, s izvesnom notom srdačnosti. Još jednom morao sam da ponovim

               sve generalije, pa i pored toga što me je to ozlojedilo, mislio sam da je to u

               suštini sasvim prirodno, jer bi to bio suviše ozbiljan prestup ako bi se sudilo

               jednom čoveku umesto drugom. Predsednik je zatim pričao o onom što sam

               učinio i posle svake treće rečenice obraćao mi se sa: »Je li tako?« Svaki put,

               prema uputstvima advokata, ja bih odgovorio: »Da, gospodine predsedniče.« To

               je dugo trajalo, jer je predsednikovo pričanje bilo vrlo iscrpno. Za sve to vreme

               novinari su pisali. Osećao sam poglede onog najmlañeg meñu njima i one male

               žene automata. Tramvajska klupa bila je sva okrenuta prema predsedniku. On je

               kašljao, listao po dosijeu i hladeći se, okretao se prema meni.

               Reče mi da sada treba da mi postavi nekoliko pitanja koja, na izgled, nemaju


               neposredne veze s mojim slučajem, ali koja su, možda, s njim čvrsto povezana.
               Shvatio sam da će opet govoriti o meni, i u isto vreme osetio sam koliko mi je to


               neprijatno. Postavi mi pitanje zašto sam majku smestio u dom. Odgovorio sam
               mu da sam to učinio zato što nisam imao novaca da uzmem nekog ko bi je čuvao
   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58