Page 52 - Albert Camus - Stranac
P. 52

Okružen mnogim kolegama, odeven u advokatsku togu, moj advokat je takoñe

               stigao. Otišao je do novinara i rukovao se s njima. Šalili su se, smejali, izgledali

               vrlo zadovoljni, sve dok zvonce nije zazvonilo u sudnici. Tada svi zauzeše svoja

               mesta. Advokat mi priñe, steže mi ruku i posavetova me da što kraće odgovaram

               na pitanja koja mi budu postavljena, da ne preduzimam ništa na svoju ruku i da

               se u svemu oslonim na njega.

               Levo od mene čuh škripu stolice koju je neko pomerio i ugledah visokog,

               mršavog čoveka, odevenog u crveno, s lornjonom, koji je, nameštajući svoju

               togu, pažljivo sedao. Bio je to državni tužilac. Vratar najavi dolazak porote. Dva

               ventilatora zazvrjaše. Tri sudije, dvojica u crnom, treći u crvenom, uñoše sa

               dosijeima i brzim koracima se uputiše prema podijumu koji je dominirao

               dvoranom. Čovek u crvenom plaštu sede u fotelju u sredini, stavi kapu ispred

               sebe, obrisa maramicom malu ćelavu lubanju i izjavi da pretres počinje.

               Novinari su već držali svoja nalivpera u ruci. Svi su podjednako izgledali

               ravnodušni i pomalo podrugljivi. Pa ipak, jedan od njih, mnogo mlañi, obučen u

               sivo odelo s plavom mašnom, stavio je svoje nalivpero ispred sebe i gledao me.

               Na njegovom malo nepravilnom licu zapažao sam samo dva bistra oka koja su

               me ispitivački posmatrala ne izražavajući pri tom ništa odreñeno. Imao sam

               čudnovat utisak da sam sebe posmatram. Možda baš zbog toga, a i zato što

               nisam poznavao običaje ovog mesta, nisam dobro shvatio sve što se kasnije

               dogañalo, izvlačenje porotnika kockom, pitanja koja je predsednik postavljao

               advokatu, državnom tužiocu i poroti (svaki put bi se glave porotnika u isto

               vreme okretale prema sudskom veću), brzo čitanje optužnice, u kojoj sam

               prepoznao imena mesta i lica, i zatim opet nova pitanja advokatu.


               Predsednik najavi da će se najpre pristupiti prozivanju svedoka. Vratar pročita
               imena koja privukoše moju pažnju. Primetio sam kako se iz donedavna


               bezoblične publike dižu jedan po jedan, i zatim nestaju kroz sporedna vrata,
               direktor i nastojnik doma staraca, Tomas Perez, Remon, Mason, Salamano i
   47   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57