Page 56 - Albert Camus - Stranac

Kad doñe red na Tomasa Pereza, vratar ga, pridržavajući, dovede pred sudije.

Perez reče da je dobro poznavao moju majku i da me je svega jedanput video, i

to na dan njene sahrane. Upitaše ga šta sam radio toga dana, a on im odgovori:

»Bilo mi je, razumejte, mnogo teško, ništa dakle nisam video. Tuga me je

sprečavala da išta vidim. Za mene je to bila teška tuga. Čak sam se i onesvestio.

Gospodina, prema tome, nisam mogao da vidim.« Državni tužilac ga upita da li

me je bar video da plačem. Perez odgovori da nije. Na ovo državni tužilac

dodade: »Gospoda porotnici će ovo imati u vidu.« Moj advokat se razljuti.

Tonom koji mi se učini preteranim on upita Tomasa Pereza: »Da li je video da

nisam plakao.« Perez odgovori: »Ne.« Publika se smejala, a moj advokat,

zavrnuvši rukave, odlučno reče: »To je slika ovog procesa. Sve je i ništa nije

istina!« Lice državnog tužioca postade bezizrazno i on je za to vreme olovkom

ovlaš dodirivao stranice svojih dosijea.

Posle pet minuta prekida, kada mi je moj advokat saopštio da se sve najbolje

odvija, saslušali su Selesta, koga je navela odbrana. Odbrana, to sam bio ja.

Selest je s vremena na vreme pogledavao prema meni i okretao panama šešir u

rukama. Imao je na sebi novo odelo, koje je oblačio kada je ponekad sa mnom

nedeljom odlazio na konjske trke. Čini mi se da nije mogao da stavi okovratnik,

jer je imao samo jedno bakarno dugme kojim je zakopčao košulju. Upitaše ga

jesam li ja bio njegova mušterija i on odgovori: »Da, ali i prijatelj«; šta misli o

meni, a on odgovori da sam čovek; šta podrazumeva pod tim, on izjavi da svi

znaju šta to znači; da li je zapazio da sam povučen, on priznade da sam govorio

samo onda kad sam imao šta da kažem. Državni tužilac ga upita da li sam

redovno plaćao hranu. Selest se nasmeja i reče: »Meñu nama to su bile sitnice.«

Upitaše ga zatim šta misli o mom zločinu. On tada stavi ruku na ogradu i videlo
se da je nešto pripremio. Rekao je: »To je, po mom mišljenju, nesreća. Ceo svet

zna šta je to nesreća. Od toga se ne možete braniti. Za mene je, dakle, to
nesreća.« Nameravao je da nastavi, ali mu predsednik reče da je dosta i da mu