Page 54 - Albert Camus - Stranac

i negovao. On me upita da li mi je to lično teško padalo i ja mu odgovorili da ni

mama ni ja nismo više jedno od drugog ništa očekivali, uostalom, ni od koga, i

da smo se oboje već bili navikli na naš novi život. Predsednik na ovo reče da ne

želi duže na ovome da se zadržava i upita državnog tužioca ima li neko pitanje

da mi postavi.

Okrenut upola leñima i ne gledajući me, ovaj izjavi da bi, s predsednikovom

dozvolom, želeo da zna jesam li se na izvor vratio potpuno sam i u nameri da

ubijem Arapina. »Ne«, odgovorih. »Zašto je onda bio naoružan i zašto se vratio

baš na to mesto?« Odgovorio sam da je to bilo slučajno. Zlobno naglasivši,

državni tužilac primeti: »Za sada toliko!« Posle ovoga bio je malo zbunjen, meni

se bar tako učinilo. A nakon kratkog dogovora predsednik izjavi da se pretres

prekida i zbog saslušanja svedoka odlaže za posle podne.

Nisam imao vremena da razmišljam. Odvedoše me, popeše u zatvorenička kola i

otpratiše u zatvor, gde sam jeo. Odmah zatim, baš kad sam osetio da sam

umoran, došli su ponovo po mene; sve se ponovilo i našao sam se u istoj dvorani

pred istim licima. Samo je vrućina bila još veća i, kao nekim čudom, svi

porotnici, državni tužilac, moj advokat i nekoliko novinara, takoñe su držali

slamnate lepeze. Mladi novinar i ona ženica stalno su bili tu. Oni se nisu hladili i

neprestano su me nemo gledali.

Obrisao sam znoj što mi je oblivao lice i tek kad sam čuo da pozivaju upravnika

doma staraca, bio sam svestan mesta i sama sebe. Postaviše mu pitanje da li se

majka žalila na mene i on reče da jeste, ali da je to bila neka čudna navika ljudi

iz doma da se žale na svoju rodbinu. Predsednik je zahtevao da tačno navede da

li mi je zamerala što sam je smestio u dom staraca i upravnik potvrdi da jeste.

Na drugo pitanje odgovori da je bio zaprepašćen mojim mirom na dan majčine
sahrane. Upitaše ga šta podrazumeva pod mirom. Upravnik tada obori oči i

izjavi da nisam hteo da vidim majku, da nisam ni suzu pustio, i da sam odmah
posle sahrane, ne zadržavajući se na grobu, otišao. Još nešto ga je naročito