Page 55 - Albert Camus - Stranac
P. 55

iznenadilo: nameštenik pogrebnog zavoda rekao mu je da nisam znao majčine

               godine. Posle ovog nasta tišina i predsednik ga upita da li je to o meni govorio.

               Kako upravnik nije razumeo pitanje, ovaj mu reče: »To je zakon.« Predsednik

               zatim postavi pitanje državnom tužiocu ima li da postavi neko pitanje svedoku.

               A ovaj uzviknu: »O, ne, to je dovoljno«, tako glasno i s takvim pobedničkim

               pogledom prema meni da sam prvi put posle toliko godina osetio glupu želju da

               zaplačem, jer sam osećao koliko su me prezirali svi ti ljudi.

               Pošto upita porotu i mog advokata da li oni imaju da postave neko pitanje,

               predsednik preñe na saslušavanje nastonjika. Za njega, kao i za sve ostale,

               ponovila se ista ceremonija. Prilazeći, nastojnik me pogleda i odvrati pogled.

               Odgovarao je na pitanja koja su mu postavljali. On takoñe reče da nisam hteo da

               vidim majku, da sam pušio, spavao i pio belu kafu. Osetih tada nešto što je

               uzbudilo celu dvoranu i prvi put shvatih da sam kriv. Zatražiše da nastojnik

               ponovi priču o beloj kafi i cigareti. Državni tužilac me je posmatrao s ironijom u

               očima. Moj advokat upita tada nastojnika da li je i on sa mnom pušio. Na ovo

               državni tužilac planu: »Ko je ovde zločinac i kakve su to metode koje se sastoje

               u tome da kaljaju svedoke optužbe u nameri da se obezvrede iskazi koji, uprkos

               svemu, ostaju teški.« I pored svega toga, predsednik zatraži od nastojnika da

               odgovori na pitanje. Stari zbunjeno reče: »Znam da sam pogrešio, ali nisam

               smeo da odbijem cigaretu koju mi je gospodin ponudio.« Na kraju i mene

               zapitaše imam li šta da dodam. »Ništa«, odgovorih, »osim to da je svedok u

               pravu. Istina je da sam mu ponudio cigaretu.« Nastojnik me tada pogleda malo

               začuñeno i sa zahvalnošću. Donekle je oklevao, a zatim reče da mi je on

               ponudio belu kafu. Moj je advokat glasno likovao i izjavio da će to porotnici


               imati u vidu, na šta državni tužilac zagrme iznad naših glava i reče: »Da,
               gospoda porotnici će to imati u vidu, i doneće zaključak da je tuñ čovek mogao


               da ponudi kafu, ali je trebalo da je sin odbije pred telom one koja mu je dala
               život.« Nastojnik se vrati na svoje mesto.
   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60