Page 57 - Albert Camus - Stranac

zahvaljuje. Selest se malo zbuni, ali ipak dodade da bi želeo još da govori.

Zatražiše da bude kratak, i on još jednom ponovi da je to nesreća. Na ovo mu

predsednik reče: »Da, to se razume, ali mi smo ovde da sudimo o nesrećama ove

vrste. Hvala vam još jednom.« Kao da je iscrpao sve svoje znanje i svu svoju

dobru volju, Selest se okrenu prema meni. Učinilo mi se da mu oči sijaju i usne

podrhtavaju. Izgledalo je kao da me pita šta bi još mogao učiniti. Ništa ne rekoh,

ne učinih nikakav pokret, ali prvi put u životu poželeh da zagrlim čoveka.

Predsednik mu još jednom naredi da napusti ogradu. Selest ode i sede na svoje

mesto u sudnici. Nagnut malo napred, s laktovima na kolenima, s panama

šeširom u rukama, slušajući sve što se govorilo, on do kraja pretresa ostade

tamo. Uñe Marija. Na glavi je imala šešir i bila je i sada lepa, ali ja sam je više

voleo kad je bila gologlava. S mesta na kome sam se nalazio nazirao sam njene

male grudi i poznao njenu donju punačku usnu. Izgledala je vrlo nervozna.

Odmah je upitaše otkad me poznaje. Ona naznači vreme kada je kod nas radila.

Predsednik je hteo da sazna kakvi su bili njeni odnosi sa mnom. Ona reče da je

bila moja prijateljica. Na drugo pitanje odgovori da je istina da je trebalo da se

za mene uda. Predsednik, koji je prelistavao neki dosije, iznenada je upita otkad

traje naša veza. Ona izgovori datum. Državni tužilac ravnodušno primeti da mu

se čini da je to bilo sutradan po smrti majke. Zatim pomalo ironično reče da ne

bi hteo duže da se zadržava na tom osetljivom pitanju, da sasvim shvata

Marijine obzire, ali (glas mu ovde postade oporiji) dužnost mu nalaže da se

uzdigne iznad uobičajenih društvenih obzira. Zamolio je Mariju da u kraćim

crtama opiše dan kad sam je upoznao. Marija nije htela da odgovara, ali na

uporno traženje državnog tužioca ispriča o našem kupanju, odlasku u bioskop i

povratku u moj stan. Državni tužilac reče da je posle Marijinih izjava na
saslušanju pregledao programe toga dana. Dodao je da će sama Marija kazati

koji se film tada prikazivao. I zaista, skoro bezbojnim glasom, ona reče da je to
bio jedan Fernandelov film. Čim je ovo izgovorila, u dvorani zavlada potpuna