Page 58 - Albert Camus - Stranac
P. 58

tišina. Vrlo ozbiljan, i glasom koji mi se učinio zaista uzbuñen, pokazujući

               prstom u mene, državni tužilac lagano izusti: »Gospodo porotnici, sutradan po

               smrti svoje majke, ovaj čovek otišao je na kupanje, upustio se u nedozvoljen

               odnos i otišao da se, gledajući jedan komičan film, nasmeje. Nemam više ništa

               da vam kažem.« Seo je, dok je okolo i dalje vladala tišina. Marija, meñutim,

               iznenada zajeca i reče da sve to nije bilo tako, da je postojalo nešto drugo, da su

               je primorali da kaže suprotno onome što je mislila, da me dobro poznaje i da

               ništa rñavo nisam učinio. Na predsednikov mig, vratar je izvede, suñenje se

               nastavi.

               Posle toga jedva su saslušali Masona, koji izjavi da sam pošten čovek i »dodao

               bih čak« čestit čovek. I Salamana su jedva saslušali kad ih je podsetio da sam

               bio dobar prema njegovom psu i kad je odgovarao na jedno pitanje o mojoj

               majci i meni izjavivši da ništa više nisam imao da kažem majci i da sam je stoga

               smestio u dom. »Treba razumeti, govorio je Salamano, treba razumeti.«

               Izgledalo je, meñutim, da niko ništa ne razume. Odvedoše ga.

               Doñe red i na Remona kao poslednjeg svedoka. Remon mi dade znak i odmah

               izjavi da sam nevin, ali predsednik dobaci da ga niko ne pita za njegovo

               mišljenje, već za činjenice. Pozvao ga je da čeka na pitanja i potom da odgovara.

               Zatražiše od njega da tačno odredi svoje odnose prema žrtvi. Remon ovo

               iskoristi da kaže kako je njega ovaj zamrzeo otkako je ošamario njegovu sestru.

               Predsednik mu na ovo postavi pitanje da li je žrtva imala nekog razloga da i

               mene mrzi. Remon odvrati da je moje prisustvo na plaži bilo puka slučajnost.

               Državni tužilac ga tada upita kako je došlo do toga da sam ja napisao pismo sa

               kojim je započela ova drama. Remon odgovori da je i to bila puka slučajnost.


               Državni tužilac odvrati da slučaj u ovom dogañaju ima na svojoj savesti mnoga
               nedela. Hteo je da zna da li je i to bilo slučajno što se nisam umešao kad je


               Remon šamarao svoju ljubavnicu, da li je bilo slučajno i to što sam svedočio u
               komesarijatu, i da li je bilo slučajno što su i moje izjave na svedočenju učinjene
   53   54   55   56   57   58   59   60   61   62   63