Page 59 - Albert Camus - Stranac
P. 59

iz čiste ljubaznosti. Na kraju on upita Remona od čega živi, a kada ovaj

               odgovori da je »magacioner«, državni tužilac izjavi porotnicima da je

               opštepoznato da je svedok podvodač. Bio sam njegov ortak i prijatelj. Radilo se

               o jednom gadnom dogañaju najniže vrste, utoliko težem što su imali posla s

               moralnim čudovištem. Remon je hteo da se brani i moj advokat je protestovao,

               ali im rekoše da državnog tužioca treba pustiti da završi. Ovaj reče: »Nešto bih

               još dodao. Da li je bio vaš prijatelj?« upita on Remona. »Da«, reče ovaj, »bio mi

               je drug.« Državni tužilac mi tada postavi isto pitanje, ja pogledah Remona, koji

               ne odvrati pogled. Odgovorih: »Da!« Državni tužilac se na ovo obrati

               porotnicima i izjavi: »Ovaj isti čovek koji se sutradan po smrti svoje majke odao

               najsramnijem razvratu, izvršio je ubistvo iz ništavnih razloga da bi okončao

               jednu prljavu aferu iz podzemlja.«

               Potom sede. Ali moj advokat, koga je već izdavalo strpljenje, dižući ruke tako

               da su rukavi kliznuvši otkrili nabore na njegovoj uštirkanoj košulji, uzviknu:

               »Na kraju krajeva, da li je on optužen zato što je sahranio majku ili što je ubio

               čoveka?« Publika je prasnula u smeh, ali državni tužilac ponovo ustade, zagrnu

               se svojom togom i izjavi da bi morali biti naivni kao poštovani branilac pa da ne

               osete da izmeñu ove dve grupe činjenica ne postoji dubok, uzbudljiv i suštinski

               odnos. »Da«, uzviknu on snažno, »optužujem ovog čoveka što je sa srcem

               zločinca sahranio svoju majku.« Ova izjava izgleda da je proizvela ogroman

               utisak na publiku. Moj advokat sleže ramenima i obrisa znoj koji mu je oblio

               čelo. I on sam izgledao je potresen i bi mi jasno da se stvari ne odvijaju dobro po

               mene.

               Suñenje je prekinuto. Izlazeći iz suda da bih se popeo u kola, ponovo za trenutak


               osetih miris i boju letnje večeri. U tami svog pokretnog zatvora, mada sasvim
               klonuo od umora, ponovo sam razabirao sve one poznate zvuke svog voljenog


               grada i izvesnih trenutaka kad mi se dogañalo da osetim da sam zadovoljan.
               Izvikivanje prodavca novina u već svežijem vazduhu, zaostale ptice u parku,
   54   55   56   57   58   59   60   61   62   63   64