Page 63 - Albert Camus - Stranac
P. 63

ubilačku ruku na svog roditelja. U svakom slučaju, prvi je pripremio čin

               drugoga, on ga je, u neku ruku, najavio i ozakonio. »Ubeñen sam, gospodo«,

               dodao je povišenim glasom, »da nećete smatrati da je moja misao suviše smela

               ako kažem da je čovek koji sedi na ovoj optuženičkoj klupi isto toliko kriv za

               zločin kao i onaj kome će sutra ovaj sud suditi. Prema tome, on treba da bude

               kažnjen.« Ovde tužilac obrisa lice koje se sijalo od znoja. Najzad reče da je

               njegova dužnost bolna, ali da će je odlučno izvršiti. Izjavi još da nemam šta da

               tražim u društvu čija najosnovnija pravila ne priznajem i da ne mogu da se

               pozovem na ljudsko srce čije osnovne reakcije ne poznajem. »Tražim od vas

               glavu čoveka«, reče, »i tražim je laka srca. Jer ukoliko mi se dogañalo da u toku

               svoje već duge karijere tražim smrtnu kaznu, nikad kao danas nisam osetio da taj

               bolni zahtev opravdavaju, iziskuju, potkrepljuju savest imperativne i svete

               dužnosti i gnušanje koje osećam gledajući lice ovog čoveka na kome čitam samo

               nešto čudovišno.«

               Kad je tužilac ponovo seo, sve se utišalo. Bio sam ošamućen od vrućine i

               čuñenja. Predsednik se malo nakašlja i vrlo tihim glasom me upita imam li šta

               da dodam. Ustadoh i pošto sam hteo da govorim, rekoh, uostalom, malo

               nasumce, da nisam imao nameru da ubijem Arapina. Predsednik odgovori da je

               to samo tvrñenje i da do sada nije razumeo moj čin odbrane i da bi bio srećan,

               pre no što čuje advokata, da tačno navedem pobude koje su me navele da

               izvršim taj čin. Izustih brzo, saplevši se malo u govoru i uviñajući da sam

               smešan, da je to bilo zbog sunca. U sudskoj dvorani nasta smeh. Moj advokat

               sleže ramenima i odmah posle toga dadoše mu reč. On izjavi, meñutim, da je

               kasno, da ima da govori više časova i da moli da se suñenje odgodi za


               poslepodne. Sud se s tim saglasi.
               Posle podne veliki ventilatori neprestano su izbacivali zagušljiv vazduh iz


               sudske dvorane. Malim, šarenim lepezama porotnici su mahali u istom pravcu.
               Činilo mi se da odbrani mog advokata nikada neće biti kraja. U jednom trenutku
   58   59   60   61   62   63   64   65   66   67   68