Page 68 - Albert Camus - Stranac

ubice. I pri samoj pomisli da tamo ode, on se razboleo. Pa ipak je to učinio, a

kad se vratio, povraćao je gotovo celo prepodne. Otac mi se tada malo zgadio.

Sada sam to shvatao i bilo je to sasvim prirodno. Kako nisam uviñao da ništa

nije važnije od izvršenja smrtne kazne i da je to, sve u svemu, jedna stvar koja

zaista zanima čoveka. Ako ikada iziñem iz zatvora, ići ću da gledam svako

izvršenje smrtne kazne. Verujem da nisam u pravu što mislim na tu mogućnost,

jer pri pomisli da se u rano jutro nañem na slobodi iza kordona policajaca, na

neki način s druge strane, pri pomisli da sam posmatrač koji dolazi da vidi i koji

će moći posle da povraća, talas gorke radosti zapljusnu mi srce. Ali sve to nije

bilo razumno. Nisam bio u pravu da polazim od ovakvih pretpostavki jer mi je

trenutak kasnije bilo tako strašno hladno da sam se sav skupio pod svoj

pokrivač. Cvokotao sam zubima bez snage da se savladam.

Prirodno je da čovek ne može uvek da bude razuman. Drugi put, na primer,

pravio sam nacrte zakona. Izmenio sam ceo kazneni sistem. Uočio sam da je

bitno da se na smrt osuñenom ostavi neka mogućnost. Jedna jedina na hiljadu, to

bi bilo dovoljno da se stvari pravilno urede. Isto tako mi se činilo da bi se moglo

pronaći neko hemijsko jedinjenje, koje bi osuñenika (mislio sam na smrt

osuñenog), ako ga ovaj uzme, moglo da ubije u devet od deset slučajeva. On bi

to znao, to bi bio uslov. Jer, razmislivši dobro i posmatrajući stvari sasvim

mirno, utvrdio sam da je giljotina imala taj nedostatak što nije ostavljala

nikakvu, baš nikakvu mogućnost. U stvari, jednom zauvek odlučena je smrt

osuñenika. To je bila svršena stvar, dobro smišljena kombinacija, utvrñen

sporazum protiv koga se baš ništa nije moglo učiniti. Ako nekim čudom udarac

promaši, započinje se iznova. Neprijatno pri tome bilo je i to što je trebalo da na

smrt osuñeni želi da ta sprava dobro funkcioniše. Ponavljam, to joj je bila slaba
strana. I to je, u izvesnom smislu, bilo istina. Ali u drugom, morao sam da

priznam da je sva tajna dobre organizacije baš bila u tome. Sve u svemu, na smrt