Page 65 - Albert Camus - Stranac
P. 65

se to svrši, da se vratim u ćeliju i utonem u san. Jedva sam čuo advokata kako je

               na kraju uzviknuo da porotnici neće poslati u smrt poštenog radnika koji se u

               trenutku pometnje zaboravio, i kako traži olakšavajuće okolnosti za zločin zbog

               koga već, kao najsigurniju kaznu, nosim večnu grižu savesti. Sud prekide

               zasedanje i advokat sede iscrpen. Meñutim, njegove kolege priñoše da mu

               stegnu ruku. Čuo sam: »Sjajno, dragi moj!« Jedan od njih obrati se meni: »Šta

               kažete?« upita me. Ja se složih, ali moja pohvala nije bila iskrena, jer sam bio

               suviše umoran.

               Meñutim, vreme je odmicalo i vrućina je bila popustila. Po izvesnim šumovima

               koje sam čuo s ulice naslućivao sam da je veče blago. Svi smo još bili tu i

               čekali. A to što smo zajedno čekali, ticalo se samo mene. Stalno sam posmatrao

               sudsku dvoranu. Sve je bilo isto kao i prvog dana. Sreo sam pogled novinara u

               sivom kaputu i žene automata. To me je navelo da pomislim kako za vreme

               celog procesa nisam pogledom potražio Mariju. Nisam je zaboravio, ali sam bio

               suviše zauzet. Spazio sam je izmeñu Selesta i Remona. Dala mi je znak kao da

               je htela da kaže: »Najzad«, i video sam njeno pomalo uplašeno lice koje se

               smešilo. Osećao sam, meñutim, kao da mi je srce zatvoreno i, štaviše, nisam

               mogao da odgovorim ni na njen osmeh.

               Sud se vratio. Na brzinu pročitaše porotnicima niz pitanja. Čuo sam »kriv za

               ubistvo« ... »predumišljaj«... »olakšavajuće okolnosti«. Porotnici iziñoše, a

               mene odvedoše u jednu malu prostoriju gde sam već jednom čekao. Moj

               advokat mi priñe: bio je rečitiji i govorio je sa više poverenja i srdačnosti nego

               ikada ranije. Mislio je da će sve biti dobro i da ću se izvući s nekoliko godina

               zatvora ili robije. Upitao sam ga da li postoji mogućnost da se ide na kasacioni


               sud u slučaju nepovoljne presude. Rekao mi je da ne postoji. Njegova taktika
               sastojala se u tome da ne podnosi nikakve predloge koji bi ozlovoljili porotu.


               Objasnio mi je da se presuda ne poništava samo tako bez ikakva razloga. To mi
               je bilo jasno i prihvatio sam njegovo obrazloženje.
   60   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70