Page 100 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

"Зато што сам се, најзад, приволео овоме", одговори Управљач. "Дали су ми да бирам:
да ме пошаљу на неко острво, где бих могао да наставим своју чисту науку, или да ме узму у
Савет управљача, с перспективом да у догледно време постанем и сам Управљач. Ја сам
изабрао ово, а одбацио науку." После краће паузе, он додаде: "Понекад зажалим за науком.
Срећа је незгодан господар - нарочито туђа срећа. Много незгоднији него истина, сем ако
човек није тако обрађен да је прима без поговора." Он уздахну, поново ућута, затим настави
одсечнијим тоном. "Па, сад, служба је служба. Не може се увек оно што би човек хтео. Мене
занима истина, привлачи ме наука. Али истина је претња, наука је јавна опасност. Исто је
онолико опасна колико нам је била корисна. Дала нам је најстабилнију равнотежу у историји.
У поређењу с нама, Кина је била безнадежно несигурна; чак ни примитивни системи
матријархата нису били стабилнији од нашег. Понављам, захваљујући науци. Међутим,
науци се не сме допустити да уништи све оно добро које је учинила. Зато ми тако брижљиво
ограничавамо делокруг научног истраживања - зато ја, замало, нисам отишао на острво. Ми
јој допуштамо да се бави само оним проблемима који су нам у датом тренутку хитни. Све
остало научно истраживање се брижљиво спречава. Интересантно је читати", настави он
после кратке паузе, "шта су људи у доба Господа Форда писали о напретку науке. Њима се,
изгледа, чинило да се тај процес може наставити до у бескрај, без обзира на све. Знање је
било врхунско божанство, истина највеће добро; све остало је било другостепено и
потчињено њима. Додуше, мишљења су већ тада почела да се мењају. И сам Форд је учинио
много да се нагласак помери са истине и лепоте на удобност и срећу. То је захтевала масовна
производња. Индустрија се развија нормално у условима опште среће, а не истине и лепоте.
И, разуме се, кад год би масе освојиле политичку власт, срећа је постајала важнија од истине
и лепоте. Но ипак, упркос свему овоме, научно истраживање је и даље било допуштено. И
даље се говорило о истини и лепоти као да су то највећа земаљска блага. Све до самог
Деветогодишњег рата. Е, онда су засвирали у друге дипле. Шта вреди истина, или лепота,
или знање, кад вам свуда наоколо експлодирају антракс бомбе? Тада су први пут науци
притегнуте узде - тек тада, после Дветогодишњег рата. У то време људи су били спремни да
и свом апетиту ставе узде. Само да буде мира. И од тада смо наставили да притежемо. Разуме
се, истини то баш није користило, али користило је срећи. Ништа није бесплатно. За срећу се
мора платити. Ви, господине Вотсоне, плаћате - плаћате зато што сте, ето, превише
заинтересовани за лепоту. Ја сам био превише заинтересован за истину; платио сам и ја
колико је коштало."
"Али ви нисте отишли на острво", рече Дивљак, прекидајући своје дуго ћутање.

Управљач се осмехну. "Тиме сам управо и платио. Тиме што сам изабрао службу
срећи. Туђој, не мојој. Срећа је", додаде он после краће паузе, "што на свету има толико
острва. Не знам што бисмо без њих. Онда бисмо све вас, вероватно, трпали у гасне коморе.
Узгред, господине Вотсоне, да ли вам се свиђа тропска клима? На пример Маркиска острва,
или Самоа? Или бисте негде свежије?"

Хелмхолц устаде са своје пнеуматичне фотеље. "Волео бих крајње хладну климу",
одговори он. "Мислим да се боље пише ако је клима хладна. Рецимо, ако би било много
ветра и олује..."

Управљач климну главом у знак одобравања. "Господине Вотсоне, ваш став ми се
допада. Заиста ми се много допада. У оној мери у којој га званично не одобрава." Он се
осмехну. "Шта велите за Фоклендска острва?"

"Одговара ми", рече Хелмхолц. "А сад, ако немате ништа против, отишао бих да
видим шта је са сиротим Бернардом."

17.
"Уметност, наука - ви сте, изгледа, скупо платили своју срећу", рече Дивљак кад су
остали сами. "Је ли вас стајало још нечега?"
99