Page 99 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

откриће у чистој науци је потенцијално субверзивно; чак се и наука понекад мора
посматрати као евентуални непријатељ. Да, чак и наука."
Наука? Дивљак набра обрве. Реч му је била позната. Али шта је тачно значила, то није
знао. Шекспир и старци из пуебла нису никад помињали науку, а од Линде је чуо само бледе
наговештаје: наука је нешто помоћу чега се праве хеликоптери, због чега се треба смејати
ритуалној игри за кукуруз, што спречава боре и испадање зуба. Он напреже све своје снаге да
би схватио смисао Упрваљачевих речи.

"Да", говорио је Мустафа Монд, "то је још једна ставка која улази у цену коштања
среће. Није само уметност неспојива са срећом него и наука. Наука је опасна. Морамо је
држати на јаком ланцу, с добром брњицом."

"Шта?" запрепасти се Хелмхолц. "Али ми увек говоримо да је наука све. То је
уобичајена хипнопедијска фраза."

"Три пута недељно између тринаесте и седамнаесте године", убаци Бернард.
"И сва ова научна пропаганда коју обављамо у Вишој школи..."

"Да, али о каквој је науци реч?" саркастично упита Мустафа Монд. "Ви немате
научног образовања, дакле не умете да то оцените. Ја сам у своје време био доста добар
физичар. Претерано добар - таман толико добар да схватим да је сва наша наука само један
'Народни кувар', са ортодоксном теоријом кувања коју нико не сме да доводи у питање, и
списком рецепата коме се ништа не сме додавати без одобрења главног кувара. Сад сам ја
главни кувар. Али у младости сам био радознали паракувар. Био сам почео да кувам на свој
начин. Неортодоксно, илегално. У ствари, да се бавим правом науком." Он ућута.

"И шта се десило?" упита Хелмхолц Вотсон.
Управљач уздахну. "Замало оно што ће се десити вама двојици. За длаку ме нису
послали на неко острво."
Галванизован овим речима, Бернард се даде у бурну и недоличну активност. "Мене на
острво?" Он скочи на ноге, затрча се преко собе и стаде пред Управљача, несувисло машући
рукама. "Зашто мене? Ја нисам ништа урадио. Они су. Кунем вам се да су то све они."
Оптужујући, он показа прстом на Хелмхолца и Дивљака. "Молим вас, немојте ме слати на
Исланд. Обећавам, радићу све што треба да радим. Пружите ми још једну прилику. Молим
вас, пружите ми још једну прилику." Онда потекоше сузе. "Кад вам кажем, они су криви",
зајеца он. "Немојте на Исланд. Молим вас, Ваше Фордство, молим вас..." И у крајњем
понижењу он се баци на колена пред Управљачем. Мустафа Монд покуша да га подигне; али
Бернард је био упоран и у свом унижавању; бујица речи је незадрживо навирала. На крају је
Управљач морао да позвони свом четвртом секретару.
"Доведите три човека", нареди он, "и однесите господина Маркса у спаваћу собу.
Дајте му једну добру инхалацију соме, онда га сместите у кревет и оставите га."

Четврти секретар изиђе и врати се с тројицом слугу близанаца у зеленој униформи.
Они одведоше Бернарда, који је и даље кукао и плакао.

"Рекао би човек да га воде на клање", рече Управљач док су се врата затварала.
"Међутим, да има и мрву памети схватио би да је његова казна у ствари награда. Биће послан
на острво. Другим речима, на место где ће се упознати с најзанимљивијим људима и женама
на свету. Са свима онима који су, из овог или оног разлога, постали превише
индивидуалисти да би се могли уклопити у колективни живот. Са свима који су незадовољни
ортодоксношћу, који имају своја лична, независна схватања. Једном речи, са свима који
нешто значе. Ја вам, господине Вотсоне, готово завидим."
Хелмхолц се насмеја. "Па зашто онда нисте и ви сами на неком острву?"

98