Page 57 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

значе? питао је Линду; но чак и кад је умела да му одговори, њему није било јасније. А
најчешће није ни умела да му одговори.
"Шта су то хемикалије?" питао би он.

"Па тако, то су магнезијумске соли, алкохол за Делте и Епсилоне (то им се даје да
остану мали и заостали), калцијум карбонат за кости, и такве ствари."
"Али како се праве хемикалије, Линда? Како се добијају?"
"Не знам. Добијају се из боца. Кад се боце испразне, шаљу се у складиште хемикалија
на пуњење. Ваљда их праве у складишту хемикалија. Или их траже од фабрике. Не знам.
Нисам се никад бавила хемијом. Мој је посао увек био само да се старам о ембрионима."
Тако је било са свим осталим питањима. Линда никад није знала. Старци пуебла
пружали су много прецизније одговоре.

"Семе људи и свих створења, семе земље, семе сунца и семе неба - све је то направио
Авонавилона од Магле пораста. Свет има четири утробе; он је ставио семе у најнижу утробу.
И семе је полако почело да клија..."
Једног дана (Џон је касније израчунао да је то морало бити убрзо по његовом
дванаестом рођендану) он дође кући и на поду спаваће собе затече књигу коју никад раније
није видео. Била је дебела и изгледала врло стара. Корице су били изгризли мишеви; неке
стране су биле одвојене и изгужване. Он је подиже и погледа: књига се звала Целокупна дела
Вилијема Шекспира.

Линда је лежала на кревету и сркала онај страшни смрдљиви мескал из шоље. "Донео
ју је Попе", рече она. Глас јој је био промукао и храпав и звучао је као туђ. "Била је у једном
10
сандуку у Киви антилопе . Кажу да је тамо лежала стотинама година. Вероватно и јесте:
мало сам је прелистала и видим да је сва у неким бесмислицама. Потиче из времена пре
цивилизације. Ипак ће ти добро доћи да вежбаш читање." Она доврши своје пиће, спусти
шољу на под поред кревета, окрете се на бок, штуцну једном-двапут и заспа.

Он отвори књигу насумце.

У смрдљивоме зноју живети
Постеље масне, сладити се ту
11
И парити у свињцу поганом.
Необичне речи су му се котрљале по глави, тутњале као грмљавина која говори; као
бубњеви на летњим свечаностима, кад би бубњеви могли да проговоре; као мушкарци кад
певају Песму кукурузу, тако лепу, тако лепу, да су сузе навирале на очи; као стари Митсима
кад изговара басме над својим перјем, изрезбареним штаповима и комадима камена и кости -
каитхла тсилу силокwе силокwе силокwе. Киаи силу силу тситхл - али боље него Митсимино
бајање, јер су садржавале више смисла, јер су говориле право њему; говориле дивно и само
полуразумљиво; страшна и дивна басма о Линди која лежи и хрче, с празном шољом поред
кревета; о Линди и Попеу.
Све је више мрзео Попеа. Човек се може смешити, а опет бити нитков. "Бездушни,
подли, развратни, немилосрдни нитков." Шта значе те речи? То му је само упола било јасно.
Али њихова мађија је била јака; и даље му је тутњала у глави, и некако је изгледало да пре
тога уопште није мрзео Попеа; није стварно мрзео, јер није био у стању да искаже колико га
мрзи. Али сад је имао те речите речи сличне бубњевима, песми и басми. Те речи, и чудну,
чудну причу из које су извађене (није могао да се снађе у њој, али била је дивна, дивна

10
Индијанци племена Суњи деле се у неколико секти (Кива), од којих свака узима име животиње заштитнице и
поседује заједничко састајалиште (подземну просторију, која се такође зове Кива); прим. прев.
11
Хамлет, III, 4 (превод Ж. Симића и С. Пандуровића).
56