Page 61 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

13
"О врли нови свете" , поче он, па изненада стаде; крв му се беше повукла из образа;
био је блед као лист хартије.
"Јесте ли ви венчани с њом?" упита он.

"Јесам ли шта?"
"Венчани. Па знате - заувек. Индијанским речима се то каже заувек; и не може се
раскинути."
Бернард није могао да се уздржи од смеха. "Форде, какво питање! Нисам."

Џон се такође насмеја, али из другог разлога - он се смејао из непомућене радости.
"О, дивни нови свете", понови он. "О врли нови свете који у себи имаш такве људе.
Пођимо сместа."

"Понекад се изражавате врло необично", рече Бернард, посматрајући младића у чуду.
"У сваком случају, зар не би било боље да сачекате док сами не видите нови свет?"

9.
Ленина је сматрала да после овог дана чудаштва и ужаса има право на потпун и
апсолутан одмор. Чим су се вратили у излетнички дом, она прогута шест таблета соме од по
пола грама, леже у кревет и за десет минута већ је била на путу за месечеву вечност. Биће јој
потребно најмање осамнаест сати пре него што се врати у време.

У међувремену, Бернард је лежао замишљен и потпуно будан у мраку. Заспао је тек
кад је поноћ увелико била прошла, али његова несаница није била бесплодна: био је сковао
план.

Следећег јутра, тачно у десет, мелез у зеленој униформи изиђе из хеликоптера.
Бернард га је чекао међу агавама.
"Госпођица Краун је узела сома-одмор", објасни он. "Сигруно се неће вратити до пет.
Дакле, имамо на располагању седам сати."
Имао је времена да одлети за Санта Фе, обави све што је потребно, и врати се у
Малпаис много раније него што се она пробуди.

"Хоће ли бити сасвим безбедна, овако сама овде?"
"Безбедна као у хеликоптеру", увери га мелез.
Они се попеше у машину и сместа кретоше. У десет и тридесет четири атерирали су
на кров поште у Санта Феу; у десет и тридесет седам Бернард је добио везу с кабинетом
Управљача света у Вајтхолу; у десет и тридесет девет разговарао је са четвртим личним
секретаром Његовог Фордства; у десет и четрдесет четири понављао је своју причу првом
секретару, а у десет и четрдесет седам и по у ушима му одјекну дубоки звучни глас самог
Мустафе Монда.

"Усудио сам се да помислим", измуца Бернард, "да би Ваше Фордство могло сматрати
ову ствар интересантном с научног становишта..."

"Јесте, ја и сматрам ову ствар интересантном с научног становишта", рече дубоки
глас. "Доведите та два примерка у Лондон кад се вратите."
"Вашем Фордству је познато да ће ми бити потребна специјална дозвола..."
"Потребно наређење", рече Мустафа Монд, "управо се шаље управнику резервата.
Поћи ћете до њега. До виђења, господине Маркс."

13
Бура, V, 1.
60