Page 63 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

Уз безброј потпуно излишних опрезности - јер Ленину с њеног сома-одмора не би пре
одређеног времена дозвало ништа тише од револверског пуцња - он уђе у собу, клече на под
поред кревета. Загледа се, склопи руке, усне му се покренуше. "Њене очи", промрмља он.

Њене очи, косу, образе, ход, глас;
Говориш о њеној руци, ах, тој руци
Према којој су све белине тек
Мастило што пише ману сопствену,
И према чијем је меком додиру,
Најнежнијем чулу, лабуда паперје
14
Рапаво и тврдо...
Око ње прозуја мува; он је отера руком. "Мува", подсети се он, "сме да слети..."
...на чудесну белину,
Белину руку Ђулијете драге
И сласт небеску краде јој с усана,
Кад, весталски чедне, поцрвене и
Када једна другу дотакну.
15
Ко да је грех и то већ...
Врло споро, неодлучним покретом човека који пружа руку да помилује преплашену и
можда мало опасну птицу, он испружи руку. Она се заустави, дршћући, центиметар-два од
оних клонулих прстију, на ивици додира. Да ли се усуђује?
16
Усуђује да оскрнави својом недостојном руком ту...
...Не, не усуђује се.
Птица је превише опасна.

Рука му клону.
Како је лепа! Како је лепа!

Одједном ухвати себе у помисли да је довољно да само дохвати патент-затварач код
њеног грла и да га повуче једним јединим потезом, дугим, снажни... Он затвори очи,
протресе главу као пас који отреса уши излазећи из воде. Гнусне ли помисли! Било га је
срамота пред собом.
Весталски чедне...

У ваздуху се чу зујање. Још једна мува која покушава да украде небеску сласт? Оса?
Он погледа, не виде ништа. Зујање је постајало све гласније; сад је било јасно да долази
споља, с оне стране затворених прозорских капака. Хеликоптер! Унезверен, он скочи на ноге
и отрча у другу собу, искочи кроз отворени прозор, и хитајући стазом између високих агава,
стиже на време да дочека Бернарда Маркса док је овај силазио из хеликоптера.

10.

Казаљке сваког од четири хиљаде електричних часовника у све четири хиљаде
просторија центра у Блумзберију означавале су два и двадесет седам минута. "Ова кошница
индустрије", као што је директор волео да каже, била је у пуном зујању посла. Свако је био
упослен, свака ствар у уредном покрету. Под микроскопима, бесно бијући репом,
сперматозоиди су се уривали, главом напред, у женске оплодне ћелије; оплођене, ћелије су
се шириле, делиле, или ако су већ биле бокановскизоване, пупиле и цепале се у читаве војске

14
Троил и Кресида, I, 1 (превод Ж. Симића и С. Пандуровића).
15 Ромео и Ђулијета, III, 3 (превод Б. Недића и В. Живојиновића).
16
Ромео и Ђулијета, I, 5 (превод Б. Недића и В. Живојиновића).
62