Page 64 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

посебних ембриона. Из Сале за друштвено предодређивање, ескалатори су се уз потмулу
буку спуштали у подрум, а тамо су, у гримизној тами, чварећи се на јастучету од трбушне
марамице и кљукани сурогатом крви и хормона, фетуси расли и расли, или, отровани,
заостајали и кржљали на путу у епсолонство.

Уз тихи мрмор и звекет, покретне полице су неприметно пузиле кроз седмице и
сумиране еоне прошлости до оног места у соби за изручивање где су новоизручене бебе
пуштале свој први крик ужаса и запрепашћења.

У подруму су прели генератори; лифтови су севали навише и наниже. На свих
једанаест спратова јасала било је време храњењу. Из хиљаду и осам стотина боца, хиљаду и
осам стотина брижљиво етикетиране деце истовремено је сисало своје пола литра
пастеризоване спољне лучевине.
Изнад њих, на десет узастопних спратова спаваонице, дечаци и девојчице који су још
били тог узраста да им је био потребан поподневни сан, били су упослени као и сви остали,
иако тога нису били свесни: слушали су, несвесно, хипнопедијска предавања о хигијени и
друштвености, о кастној свести и сексуалном животу детета које тек што је проходало. Још
више изнад њих, биле су сале за игру где се, пошто је падала киша, девет стотина старије
деце забављало с коцкицама и пластелином, и играло ћораве баке и еротских игара.

Бзз, бзз! зујала је кошница, вредно радосно. Весело се орила девојачка песма над
епруветама, предодређивачи су звиждукали над својим послом, а какве су се тек дивне шале
збијале над празним боцама! Али директорово лице, кад је ушао у салу за оплођавање са
Хенријем Фостером, било је озбиљно, као од камена исклесано.
"Јавна осуда", говорио је он. "У овој сали, јер је овде највећи процент радника из
највиших каста. Рекао сам му да буде у пола три."
"Он је врло добар на радном месту", убаци Хенри с дволичном великодушношћу.

"Знам. Али то је управо разлог више за строгост. Његова интелектуална уздигнутост
повлачи за собом и одговарајућу моралну одговорност. Што су нечије способности веће, већа
је и опасност да друге заведе на погрешан пут. Боље да се један жртвује него да се многи
искваре. Размотрите ствар објективно, господине Фостеру, и видећете да ниједан преступ
није до те мере гнусан као што је неконформизам у понашању. Убиство ликвидира само
јединку - а, на крају крајева, шта је јединка?" Широким покретом он показа редове
микроскопа, епрувете, инкубаторе. "У свако доба можемо да створимо нову, без икаквих
компликација - колико год хоћемо. Неконформизам угрожава нешто више него живот једне
једнике; он удара на само Друштво. Да, на само Друштво", понови он. "А, ево и њега."
Бернард беше ушао у салу и приближавао им се између редова оплођивача. Танка
превлака надувеног самопоуздања једва је успела да скрије његову нервозу. Глас којим је
рекао: "Добро јутро, господине директоре", био је бесмислено гласан; а глас којим је,
исправљајући грешку, рекао: "Рекли сте ми да дођем овамо на разговор с вама", комично
танак, пискутав.
"Да, господине Маркс", злослутно рече директор. "Заиста сам вас позвао да ми се
јавите овде. Ви сте се синоћ вратили са одмора, је ли тако?"

"Да", одговори Бернард.
"Па-а", понови директор, отегавши "а" као змију. Затим наједном подиже глас и
затруби: "Даме и господо!"
Песма девојака над епруветама, занесено звиждукање микроскопичара, одједном
престадоше. Завлада дубока тишина; сви се окретоше.
"Даме и гоподо", још једном понови директор, "опростите што вас овако прекидам у
послу. На то ме нагони непријатна дужност. Безбедност и стабилност Друштва су у
63