Page 66 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

Увек... Не знам како... Кад би знао, Томи, како је страшно... Али он ми је ипак био утеха.
Џоне", позва она окренувши се вратима. "Џоне!"
Он сместа уђе, застаде за тренутак на вратима, осврте се, а затим, нечујан у
мокасинама, хитрим корацима пређе преко сале, паде на колена пред директором и рече
јасним гласом: "Оче!"
Ова реч (реч 'отац' није била толико страшан - јер је изражавала удаљеност за један
степен од гнусног и морално ниског чина рађања деце - већ просто вулгарна, пре скатолошки
него порнографски непристојан), ова смешно простачка реч прекиде напетост која је већ
била постала неиздржљива. Одјекну смех, урнебесан, готово хистеричан, салва за салвом,
као да никад неће престати. Директор - а овамо отац! Оче! Господе Форде! То је заиста било
више него смешно. Вриска и грогот се појачаше, лица су изгледала као да ће се сваког
тренутка распући, сузе су текле потоцима. У гужви се претури још шест епрувета
сперматозоида. Оче!

Блед, избезумљена погледа, директор је буљио око себе у најстрашнијим мукама
збуњености и понижења.
Оче! Смех, који је показивао знаке замирања букну још јаче. Он покри уши рукама и
истрча из сале.

11.

После сцене у сали за оплођавање, сва лондонска елита се помамила за оним дивним
створом који је пао на колена пред директором Центра за инкубаторску производњу и
систематску обраду - тачније, бившим директором, пошто је јадник сместа дао оставку и
више ни носа није промолио у Центар - за оним створом који се бацио на колена и назвао га
(анегдота је била готово превише добра да би била истинита) 'оче'. Линда, насупрот њему,
није изазвала никакву сензацију, никоме није било ни на крај памети да је види. Рећи да је
неко мајка - то је већ престајало да буде шала: то је била скаредност. Сем тога, она и није
била права дивљакиња, пошто је била изручена из боце и обрађена као и цео свет, тако да
није ни могла имати чудних ћелија. Најзад - а ово је био далеко најјачи разлог због кога јадну
Линду нису хтели да виде - требало је узети у обзир и њен изглед. Дебела, остарела,
покварених зуба, нечистог тена и са онаквим телом (сачувај Форде!) - човек просто није
могао да је гледа а да му не припадне мука, да му доиста не припадне мука. Стога је крем
лондонског друштва био чврсто решен да не види Линду. А ни Линда, са своје стране, није
имала ни најмању жељу да види њих. Повратак цивилизацији је за њу значио повратак соми,
значио могућност да се лежи у кревету и узима одмор за одмором, а да се не мора враћати с
главобољом или нападима повраћања, да се не мора осећати онако као што се увек осећала
после пејотла, као да је урадила нешто до те мере стидно и антисоцијално да више никад
неће смети да подигне главу. Сома није ударала ни на какве муке. Она је пружала стање
савршеног задовољства, а ако би сутрашње јутро изгледало непријатно, оно је било такво не
само по себи, него у поређењу с празником који приређује сома. Лек се састојао у томе да се
празник учини непрекидним. Линда је незасито тражила све веће, све чешће дозе. Доктор Шо
је из почетка одбијао, најзад јој је почео давати колико је хтела. Она је узимала и по двадесет
грама дневно.
"Што ће је докусурити за месец-два", повери се доктор Бернарду. "Једног дана ће јој
се само парализовати центар за дисање, и готово. Уосталом, тако ће бити најбоље. Кад бисмо
могли да подмлађујемо, разуме се да би била сасвим друга ствар. Али не можемо."
На опште чуђење (јер је под дејством соме Линда на згодан начин била уклоњена с
пута), Џон се бунио.
"Али зар јој не скраћујете живот тиме што јој дајете толико соме!?"

65