Page 68 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

"А прошле недеље сам имао шест девојака", поверавао се он Хелмхолцу Вотсону.
"Једну у понедељак, две у уторак, још две у петак и једну у суботу. Да сам имао времена или
жеље, било би их још најмање туце које би једва дочекале..."

"Ти ми завидиш", рече он.

Хелмхолц одмахну главом. "Само сам мало тужан, то је све", одговори он.
Бернард оде сав бесан. Никад, рече он у себи, никад више неће ни реч проговорити са
Хелмхолцом.
Дани су пролазили. Успех је опијао Бернарда као пенушаво вино и тиме га потпуно
помирио (као свака добра дрога) са светом у коме се дотле осећао нелагодно. Све дотле док
га је признавао као важну личност, ред ствари био је Бернарду добар. Али иако га је успех
помирио са светом, Бернард се ипак није одрекао повластице да критикује тај исти ред
ствари. Сам чин критиковања појачавало је његово осећање сопствене важности, од њега се
осећао већим. Сем тога, он је искрено веровао да неке ствари и јесу за критику. (У исто
време, искрено је уживао у својој популарности и могућнсти да има сваку девојку коју би
пожелео.) Пред онима који су му се сада, због дивљака, удварали, он беше почео да парадира
својим заједљивим неконформизмом. Људи су га учтиво слушали, али су иза његових леђа
махали главом. "Овај ће младић рђаво завршити", говорили су, проричући му брзи крај са
утолико више убеђења уколико су били спремни да, у прво време, и сами допринесу да он
буде рђав. "Други пут неће имати другог дивљака да му помогне", говорили су. Но, у
међувремену је ту био први дивљак, и били су учтиви. А пошто су били учтиви, Бернард се
осећао као џин - као џин, а истовремено и као ван себе од одушевљења, лак као перо.
"Лак као перо", рече Бернард, показујући прстом увис.

Високо, високо изнад њих, налик на бисер у небу, балон метеоролошког завода
ружичасто је блистао на сунцу.

"...да се поменутом дивљаку", гласила су Бернардова упутства, "прикажу сви видови
цивилизованог живота..."
Цивилизовани живот му је тренутно приказиван из птичје перспективе, перспективе с
платформе куле на Черинг-Т. Водичи су му били шеф станице и директор месног
метеоролошког завода, али највише је говорио Бернард. Опијен успехом, он се понашао као
да је, у најмању руку, Управљач света који је дошао у посету. "Лак као перо."

Бомбајска зелена ракета сручи се с неба. Путници изиђоше. Из осам прозорчића на
кабини посматрало их је осам истоветних дравидских близанаца у сивомаслинастој
униформи - осам стјуарда.

"Хиљаду двеста педесет километара на сат", рече шеф станице желићи да начини
утисак. "Шта кажете на то, господине Дивљаче?"

Џон рече да му се допада. "Само", додаде он, "Пак је могао да склопи појас око целе
18
Земље за четрдесет минута."
"Дивљак", писао је Бернард у извештају Мустафи Монду, "показује изненађујуће мало
интересовања или страха пред проналасцима цивилизованог света. Нема сумње да његово
овакво реаговање делимично резултира из чињенице да му је о њима говорила жена по
имену Линда, његова м..."

(Мустафа Монд се намршти. "Шта мисли та будала, да сам толико преосетљив да не
могу да ту реч видим целу исписану?")

18
Сан летње ноћи, II (превод Св. Стефановића).
67