Page 71 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

На полицама дуж три зида сале стајало је поређано на стотине апарата за синтетичку
музику, по један за сваку спаваоницу; у преградама дуж четвртог стајали су ваљци хартије на
које су биле снимљене разне хипнопедијске лекције.

"Овде су убаци ваљак", објасни Бернард, прекинувши др Гефнија, "притисне овај
прекидач..."
"Није тај, онај други", исправи га озловољени ректор.

"Јесте, овај други. Ваљак се одмотава: селенска ћелија претвара светлосне импулсе у
звучни и ..."
"И ето", закључи др Гефни.
"Да ли читају Шекспира?" упита Дивљак док су, идући према лабораторији за
биохемију, пролазили поред библиотеке.

"Разуме се да не читају", поцрвеневши рече управитељица.
"У нашој библиотеци", рече др Гефни, "налазе се само приручници. Ако је младима
потребна забава, наћи ће је у тактилу. Ми их учимо да избегавају сваку забаву која
претпоставља усамљеност."

Пет аутобуса дечака и девојчица, распеваних или у немом загрљају, прође поред њих
по застакљеном друму.
"Управо се враћају", објасни др Гефни док је Бернард шапатом заказивао састанак са
управитељицом за исто вече, "из крематоријума у Слоу. Привикавање на смрт почиње кад
наврше осамнаест месеци. Свака беба проводи два преподнева у седмици у Умиралишту за
самртнике. Тамо се држе најлепше играчке, а кад неко умре, дели им се сладолед од
чоколаде. Тако науче да приме смрт као нормалан догађај."
"Као и сваки други физиолошки процес", стручно убаци управитељица.

Хотел Савој, у осам. Све је било договорено.

На повратку у Лондон, зауствише се код фабрике ТВ корпорације у Бренфорду.
"Нећете се љутити да ме мало сачекате?" упита Бернард. "Идем само да
телефонирам."
Дивљак остаде да чека и посматра. Прва дневна смена је управо напуштала посао.
Мноштво радника нижих каста стајало је у реду на станици једношинске железнице - седам
или осам стотина Гама, Делта и Епсилона, жена и мушкараца, а међу њима једва да је било
туце типова лица или телесне грађе. Свакоме од њих је станични службеник издавао уз карту
и по једну картонску кутијицу. Дуга гусеница људи и жена полако је милела напред.

"Шта има у оним ", (он се сети Млетачког трговца), "оним ковчежићима?" упита
Дивљак Бернарда кад му се овај придружио.

"Дневно следовање соме", одговори Бернард прилично неразговетно, јер је у том
тренутку жвакао једну гуму из Хуверовог поклона. "Издаје им се после рада. Четири таблете
од по пола грама. Суботом шест."

Он пријатељски ухвати Џона под руку; упутише се хеликоптеру.
Ленина уђе у свлачионицу певајући.

"Нешто ми данас изгледаш задовољна", рече Фани.
"Па и јесам", одговори она. Зип! "Телефонирао ми је Бернард пре пола сата." Зип, зип!
Она искорачи из свог шортса. "Искрснуо му је један непредвиђени састанак." Зип! "Моли ме
да вечерас изведем Дивљака у тактил. Морам да пожурим." Она похита у купатило.

70