Page 73 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

пријатно чежњива свирка трија за хипервиолину, супервиолончело и сурогат обое. Тридесет-
четрдесет тактова - а онда, на инструменталној позадини, поче да ћурличе глас више него
људски, час грлен, час потмуо, час шупаљ као флаута, час набијен чежњивим гармонијским
линијама, он пређе без напора целу скалу од рекордног дубоког баса Гаспарда Фостера, који
се налазио на ивици чујности за људско уво, до највишег Це, које је (1770. године, у
Дуждевој палати у Парми, на Моцартово запрепашћење) једном извела Лукреција Ајугари,
једина од свих певачица у историји.
Утонули у своје пнеуматичне фотеље, Линда и Дивљак су њушили и слушали. Затим
дође ред на очи и кожу.
Светлост у сали са угаси, у тами се само блистала, као да се сама одржавају у ваздуху,
ватреноцрвена тродимензионална слова. ТРИ НЕДЕЉЕ У ХЕЛИКОПТЕРУ. ТОТАЛНО
СУПЕРОЗВУЧЕН (УКЉУЧУЈУЋИ И СИНТЕТИТИЧКИ ГОВОР) СТЕРЕОСКОПСКИ
ТАКТИЛНИ ФИЛМ У БОЈИ. УЗ ПРАТЊУ ОРГУЉА ЗА МИРИС.

"Ухвати ове металне ручице на наслону фотеље", прошапута Ленина. "Иначе нећеш
осетити тактилне ефекте."
Дивљак учини као што му је било речено.
Она ватрена слова беху у међувремену ишчезла, десет секунди владао је потпуни
мрак, онда се одједном, блештави и неупоредиво масивнији него што би изгледали у
природи, много стварнији од стварности, појавише на стереоскопским сликама, чврсто
загрљени, огроман црнац и златокоса брахицефална Бета-плус девојка.
Дивљак поскочи. Шта то осећа на уснама? Он подиже руку до уста, надражај
престаде; поново спусти руке на металне ручице; надражај се поново јави. Из оргуља за
мирис, у међувремену се ширио мирис чистог мошуса. Гласом као да издише, суперголубица
са звучне траке загука "Оо-оох", а бас, дубљи од афричког, са свега тридесет две вибрације у
секнуди, одговори: "Аа-аах", "Оох-ах и ООх-ах", стереоскопске усне се поново спојише и
ерогене зоне на лицима шест хиљада гледалаца у алхамбри поново заголица готово
неиздржљива галванска сласт. "Оох..."

Заплет филма био је необично једноставан. Неколико минута после првих оох и аах
(пошто је двоје протагониста отпевало дует и извело љубавну сцену на том чувеном
медвеђем крзну чија се свака длака - помоћник директора одељења за предодређивање био је
потпуно у праву - могла осетити посебице и сасвим јасно), црнац доживи несрећан случај у
хеликоптеру и падне на главу. Буп! какав потрес у сваком челу! Из публике се зачу хор јаука.
Удар у главу потпуно поништи црнчеву обраду. Код њега се појави икључива и
манијачка страст према Бета-плавуши. Она га одбија. Он наваљује. Следе отимања, гоњења,
напад на супарника и, најзад, сензационално киднаповање. Црнац отме Бета-плавушу усред
пространог неба и три недеље је држи у хеликоптеру који лебди у ваздуху, сам с њом,
противно свим друштвеним нормама. Најзад, после читавог низа авантура и после многих
ваздушних акробација, тројица лепих младића Алфа успеју да је спасу. Црнац буде послат у
Центар за поновну обраду одраслих, и филм се заврши срећно и долично, с тим што Бета-
плавуша постаје љубавница све тројице спасилаца. Радња се за тренутак прекиде да све
четворо отпевају синтетички квартет, уз пуну пратњу супероркестра и мирис гарденија из
оргуља за мирис. Затим се медвеђе крзно појави по последњи пут и, уз крешендо сексофона,
последњи стереоскопски пољубац се истопи у затамњењу, последњи електрични трнци
замреше на уснама публике као мољац на умору кад дрхти, све слабије, све спорије и на
крају се сасвим, сасвим умири.

Али за Ленину мољац није сасвим умро. Чак и кад су се светла поново упалила, док су
полако тапкали у гомили ка лифтовима, сабласни одјек тог пољубца још јој је треперио на
уснама, још је повлачио танке дрхтаве црте зебње и задовољства по кожи. Образи су јој били

72