Page 75 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

12.

Бернард је морао да виче кроз закључана врата; Дивљак није хтео да отвори.
"Али сви су већ доле, чекају те."

"Нека чекају", чу се иза врата пригушени глас.
"Џоне, па знаш добро", (како је тешко деловати убедљиво кад се мора викати на сав
глас!), "да сам их позвао само зато да се упознају с тобом."

"Требало је прво да питаш мене да ли ја хоћу да се упознам с њима."
"Џоне, па раније си увек долазио."
"Баш зато више нећу."

"Мени за љубав", умиљавао се Бернард из свег гласа. "Зар нећеш бар мени за љубав?"
"Нећу."

"Озбиљно?"
"Озбиљно."

"Али шта сада да радим?" зајеча Бернард.
"Иди до ђавола!" дрекну раздражени глас изнутра.

"Али вечерас долази Кентерберијски архипојац." Бернард је био на ивици суза.
"Аи yаа тГкwа!" Једино је језиком племена Суњи Дивљак могао потпуно да изрази
оно што мисли о архипојцу. "Хани!" додаде он као да се накнадно сетио, а затим (с каквим
крвожедним подсмехом!): "Сонс есо тсе-на."
И пљуну на под, као што би учинио Попе.

На крају је Бернард био принуђен да одступи, оборене главе, сав погружен, и обавести
нестрпљиви скуп да се Дивљак те вечери неће појавити. Мушкарци примише вест с
негодовањем. Сви су били бесни што су морали да се понашају љубазно према том
безначајном бићу јеретичких погледа. Што су у хијерархији били виши, то им је огорчење
било дубље.
"Да ме тако повуче за нос", непрестано је понављао Архипојац, "мене!"
Што се тиче жена, оне су сматрале, негодујући, да их је овамо довукао под лажним
изговором - и подвалио им, тај бедник у чију су боцу погрешно насули алкохола - та
креатура грађена као Гама-минус. То је била Срамота, то су и говориле, све гласније и
гласније. Управитељица из Итона је била нарочито саркастична.
Једино Ленина није рекла ништа. Бледа, плавих очију замагљених неуобичајеном
тугом, она је седела у углу, одвојена од друштва око себе осећањем у коме они нису могли да
учествују. На забаву је дошла са чудним осећањем зебње и ликовања у исто време. "За који
минут", беше рекла у себи док је улазила у собу, "видећу га, разговараћу с њим, рећи ћу му",
(јер она је овамо дошла с готовом одлуком), "да ми се свиђа - више него ико. А он ће на то
можда рећи..."
Шта ће рећи? Крв јој удари у образе.

"Зашто је оно вече после представе био тако чудан? Тако необичан. А ипак сам сасвим
сигурна да се и ја њему свиђам. Сигурна сам..."
Управо у том тренутку Бернард је дошао са својим саопштењем; Дивљак неће доћи на
забаву.

74