Page 81 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

какве? Какве? Где се могу наћи?" Он заћута; а затим рече, одмахујући главом: "Не знам. Не
знам."

13.

Из сумрака у складишту ембриона изрони силуета Хенрија Фостера.
"Хоћеш ли са мном вечерас у тактил?"

Ленина без речи одмахну главом.
"Идеш с неким другим?" Интересовало га је ко се од његовог друштва тренутно има с
ким. "С Бенитом?" упита он.
Она поново одмахну главом.

Хенри примети умор у пурпурним очима, бледило испод превлаке лупуса, тугу у
угловима гримизних усана без осмеха. "Шта ти је, да ниси болесна?" упита он са извесном
стрепњом, бојећи се да није, можда, у питању нека од шачице још неискорењених заразних
болести.

Ленина још једном одмахну главом.
"Било како било, требало би да одеш доктору", рече Хенри. "Код лекара треба
свакодневно ићи - никаква ти болест онда неће прићи", додаде срдачно и потапша је по
рамену, поткрепљујући хипнопедијску изреку. "Можда ти је потребна вештачка трудноћа",
набаци он. "Или једна интензивна кура СДО. Кажем интензивна, јер овај стандардни сурогат
дубоких осећања није увек..."
"За име Форда", рече Ленина, прекидајући своје упорно ћутање, "прекини!" И окрете
се својим занемареним ембрионима.

Како да не, кура СДО! Да се слатко исмеје, кад јој не би било до плача. Као да и без
тога не пати од својих личних ДО! Пунећи шприц, она дубоко уздахну. "Џоне", промрмља
она за себе, "Џоне..." Затим: "Форде! јесам ли овоме дала ињекцију против спаваће болести
или нисам?" Просто није могла да се сети. Најзад реши да не преузима ризик дајући му другу
дозу и помаче се уз текућу траку до следеће боце.
Двадесет две године, осам месеци и четири дана после тог тренутка, младом и
преспективном Алфа-минус гувернеру у Мванза-Мванзи беше суђено да умре од спаваће
болести - први случај за више од пола века. Уздахнувши, Ленина настави свој посао.
Један сат касније, у свлачионици, Фани Фаник је енергично протестовала. "Па то је
крајње глупо, допустити себи да дођеш у такво стање, крајње глупо", понови она. "И то због
чега? Због мушкарца - једног мушкарца."

"Али ја хоћу баш њега."
"Као да на свету нема на милионе других."

"Али ја нећу друге."
"Откуд знаш ако ниси пробала?"

"Пробала сам."
"Али колико?" упита Фани, презриво слегнувши раменима. "Једног, двојицу?"

"На туцета. Али није помогло", одврати Ленина одмахнувши главом.
"Па шта ћеш, треба бити упоран", поучним тоном рече Фани. Но било је очигледно да
јој је вера у сопствене рецепте била пољуљана. "Упорност и стрпљење често су били
кључеви многих успеха."

80