Page 86 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

"О корове! Што си тако мило лепа и слатка мирисом да чуло тобом заболи. Је л' за то
створен лепи лик и ова дивна књига, да се на њој напише 'курва'? Гле, месец жмури, небо
35
стиска нос..."
Али њен парфем је још лебдео око њега, сако му је био бео од пудера којим је одисало
њено кадифасто тело. "Бестидна блуднице, бестидна блуднице, бестидна блуднице."
Неумољиви ритам је ударао сам од себе. "Бестидна..."

"Џоне, могу ли да добијем своје ствари?"

Он покупи панталоне звонастих ногавица, блузу, патент-комбине.
"Отвори!" нареди он, ударајући ногом у врата.
"Нећу." Глас је био уплашен и изазован.

"Па како онда хоћеш да ти их дам?"
"Гурни их кроз вентилатор изнад врата."

Он поступи по њеном предлогу и врати се свом немирном корачању по соби.
"Бестидна блуднице, бестидна блуднице. Ђаволска похота дебелом тртицом и кромпирастим
36
прстом..."
"Џоне."
"Шта је?" грубо упита он.

"Хоћеш да му даш мој Малтусов опасач?"
Ленина је седела и слушала кораке у другој соби, питајући се, док је слушала, колико
би он још могао да овако гази горе-доле, хоће ли морати да сачека док он не изиђе из стана,
или да ли би било боље сачекати још мало док му лудило не попусти, па онда отворити врата
купатила и излетети напоље.

Ова њен мучна размишљања прекиде звоњење телефона у другој соби. Корачање
наједном престаде. Она чу Дивљаков глас како разговара с тишином.

"Хало."

. . . . . . . .
"Да."
. . . . . . . .

"Јесте, уколико се не издајем за другога."
. . . . . . . . .

"Јесте, зар ме нисте чули? Дивљак на телефону."
"Шта? Ко је болестан? Разуме се да ме интересује."

. . . . . . . . .
"А је ли озбиљно? Је ли јој стварно зло? Идем сместа..."

. . . . . . . .
"Није више у свом стану? Куда је однесена?"

. . . . . . . .
"За име бога? Која је адреса?"

35 Краљ Лир, IV, 6 (превод Ж. Симића и С. Пандуровића).
36
Отело, IV, 2 (превод С. Стефановића).
85