Page 83 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

се нађе, док се трапави во диже на ноге, нагнут над празнину - е па, ту несумњиво, има
разлога да се буде раздражљив, макар и с пола грама соме у крвотоку.
"У Малпаису", сметено је мрмљао Дивљак, "треба јој донети кугуарову кожу -
мислим, ко хоће да се жени. Или вучју."

Ленина готово прасну: "Али у Енглеској нема кугуара."
"Чак и да их има", додаде Дивљак са изненадним презиром и мржњом, "убијали би их
из хеликоптера, вероватно, отровним гасовима, или већ тако нечим. Ја не бих тако, Ленина."
Он се испрси, осмели се да је погледа, и сусрете очи пуне љутитог неразумевања. Збуњен, он
настави, све сметеније: "Све ћу учинити. Све што ми кажете. Има послова болних - знате већ.
24
Али тежина њихова истиче задовољство што га дају. Тако је и са мном. Мислим, ако
кажете, ја ћу и подове чистити."
"Али нема потребе", зграну се Ленина. "Код нас постоје усисивачи."
25
"Не, разуме се да није потебно. Али нека понижења се подносе племенито. Ја бих
хтео да нешто поднесем племенито. Зар не схватате?"

"Али ако већ постоје усисивачи..."
"То нема никакве везе."

"И Епсилон-полуимбецили који њима чисте", настави она, "онда стварно, зашто?"
"Зашто? Па ради вас, ради вас. Колико да покажем да..."

"Али, за име Форда, какве везе имају усисивачи са кугуарима..."
"Да покажем колико..."

"Или кугуари с тим што ти је мило што ме видиш..." Обузимало ју је све веће
огорчење.

"Колико вас волим, Ленина", изрече он готово очајнички.
Као зрак унутрашње плиме покренутог усихћења, Ленини крв јурну у лице. "Заиста,
Џоне?"

"Али нисам хтео да кажем", повика Дивљак, кршећи руке као да му је бол достигао
врхунац. "Све док не... Слушајте, Ленина, у Малпаису, младић и девојка се венчавају."

"Шта раде?" Раздраженост јој се поново увуче у глас. Шта му је сад?
"Заувек. Закуну се да ће до смрти живети заједно."

"Одвратно!" искрено се ужасну Ленина.
26
"Преживети спољну лепоту, духом који се обнавља брже но што крв стари."
"Шта?"
"Тако је и код Шекспира. Ако развежеш чвор њене невиности пре но што сви свети
27
обреди потпуним и светим..."
"Џоне, молим те као Форда, не говори глупости. Не разумем ни речи. Прво усисивачи,
сад опет чворови. Полудећу од тога." Она скочи на ноге и, као да се плашила да ће јој побећи
физички као што је побегао и духом, ухвати га за зглоб на руци. "Одговори ти мени на ово:
да ли ти се заиста свиђам или не?"

24 Бура, II, 1.
25
Бура, III, 1.
26 Троил и Кресида, III, 2.
27
Бура, IV, I.
82