Page 50 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Boumen za trenutak oseti kako mu uz vrat gami{u `marci. Re~i koje je zaustio da ka`e zamre{e mu na
iznenada sasu{enim usnama. Znao je, naime, da mu prijatelj vi{e nikako ne mo`e biti `iv, pa ipak, on mu je
mahnuo...
Gr~ nade i straha minu, me|utim, istog trena kada su ose}anja ustupila mesto hladnoj logici. Kapsula
koja je i dalje ubrzavala naprosto je trzela teret koji je vukla za sobom. Pulov gest predstavljao je odjek kretnje
kapetana Ahaba u ~asu kada je njegov le{, vezan za trup belog kita, uputio poslednji pozdrav posadi broda
'Pikvod' osu|enoj na skori krah.
Pet minuta kasnije, kapsula i njen satelit nesta{e me|u zvezdama. Dugo potom, Dejvid Boumen ostao je
zagledan u prazninu koja se jo{ mnogo miliona milja pru`ala pred njim do odredi{ta za koje je on sada postao
uveren da }e mu zauvek ostati nedose`no. Umom mu je strujala samo jedna pomisao.
Frenk Pul bi}e prvi ~ovek koji }e sti}i do Saturna.

26. DIJALOG SA HALOM
Ni{ta se na 'Otkri}u' nije promenilo. Svi sistemi i dalje su dejstvovali normalno; centrifuga se lagano
okretala oko svoje ose, stvaraju}i privid gravitacije; hibernauti su spavali bez snova u svojim odeljcima; brod je
plovio ka odredi{tu od koga ga ni{ta ne}e mo}i odvratiti izuzev sudara sa nekim asteroidom, ali verovatno}a da }e
se ne{to tako desiti bila je nepojamno mala. Uostalom, sa ove strane Jupiterove orbite, asteroida je uistinu bilo
sasvim malo.
Boumen se uop{te nije se}ao kako je stigao od kontrolnog mosta do centrifuge. Uz iznena|enje je shvatio
da sedi u maloj kuhinji, dr`e}i u ruci dopola ispijenu {olju kafe. Polako je postajao svestan onoga {to ga okru`uje,
sli~no ~oveku koji izranja iz dugotrajnog spavanja izazvanog narkoticima.
Neposredno pred njim nalazilo se jedno od so~iva sa prijemnim rasponom ribljeg oka, koja su bila
razme{tena po strate{kim ta~kama u brodu, omogu}uju}i Halu da ima valjanu preglednost unutra{njosti. Boumen
se zabulji u so~ivo kao da ga nikad ranije nije video; a onda se lagano pridi`e i krenu ka njemu.
Njegova kretnja u vidnom polju mora da je podstakla ne{to u nedoku~ivom umu koji je sada vladao
brodom, jer Hal se najednom oglasi:
"Ba{ je nezgodno ovo {to se zbilo sa Frenkom, zar ne?"
"Da", uzvrati Boumen posle duge pauze. "Tako je."
"Pretpostavljam da te je to prili~no slomilo?"
"A {ta bi drugo o~ekivao?"
Hal je pripremao odgovor vekovima, mereno kompjuterskim vremenom; pro{lo je celih pet sekundi pre no
{to je nastavio:
"Bio je izvrstan ~lan posade."
Ustanoviv{i da mu se {olja sa kafom i dalje nalazi u ruci, Boumen otpi dobar gutljaj. Ali ni{ta nije uzvratio;
u glavi mu je vladao takav mete` da mu naprosto ni{ta nije padalo na pamet da ka`e - ni{ta {to samo ne bi
pogor{alo situaciju, ako je to uop{e mogu}e.
Da li je posredi mogao biti nesre}an slu~aj, izazvan nekim kvarom u kontrolnim ure|ajima kapsule? Ili je
mo`da u pitanju gre{ka, svakako nehoti~na, od strane Hala? Nikakvo obja{njenje nije bilo ponu|eno, a on se
bojao da ga zatra`i, zaziru}i od reakcije koju je to moglo da izazove.
I dalje nije bio kadar da potpuno prihvati zamisao da je Frenk hotimice ubijen - bilo je to ne{to krajnje
iracionalno. Mogu}nost da se Hal, koji je toliko dugo dejstvovao besprekorno, najednom pretvori u ubicu
izgledala je sasvim mimo razuma. Mogao je da pogre{i - od toga nisu bili imuni ni ljudi, ni ma{ine - ali Boumen
nikako nije mogao poverovati da je u stanju i da ubije.
No, ta se mogu}nost ipak nije smela prenebre}i, jer ako bi se pokazala verodostojna, onda bi se on
nalazio u stra{noj opasnosti. Iako su mu, me|utim, pravila postupanja jasno odre|ivala {ta mu valja ~initi u
ovakvim prilikama, on ipak nije bio siguran kako da taj korak bezbedno sprovede u delo.
Ukoliko bi neki ~lan posade stradao, onaj drugi ga je odmah morao zameniti jednim od hibernisanih; za
bu|enje je prvi bio odre|en Vajthed, geofizi~ar, a potom je red bio na Kaminskog, pa na Hantera. Postupak
o`ivljavanja nalazio se pod Halovom kontrolom - a ovome je pribegnuto zato da bi mu se omogu}ilo da dela u
slu~aju da obojica njegovih kolega istovremeno budu onesposobljena.
No, postojala je i ru~na kontrola koja je dopu{tala da svaki hibernakulum dejstvuje kao potpuno
autonomna jedinica, nezavisna od Halovog nadzora. Pod postoje}im spletom okolnosti, Boumen je osetio sna`an
poriv da pribegne upravo toj mogu}nosti. Pri tom je, ~ak jo{ sna`nije, ose}ao da mu samo jedan ljudski sadrug
ne}e biti dovoljan. Kada se ve} la}a tog posla, probudi}e svu trojicu hibernisanih. U te{kim predstoje}im