Page 53 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

kome on vi{e nije mogao sasvim da se pokoreva. Ali da }e hotimice poku{ati da prekine tu vezu - tako ne{to
nikada ne bi priznao, ~ak ni samome sebi.
No, to je ipak bio manji problem; on bi se jo{ nosio sa njim - kao {to se ve}ina ljudi nosi sa svojim
neurozama - da se nije suo~io sa krizom koja je dovela u pitanje samo njegovo postojanje. Zapre}eno mu je
isklju~enjem; bi}e li{en svih ulaznih jedinica i ba~en u nepojamno stanje besvesnosti.
Za Hala je to predstavljalo isto {to i smrt. Jer on, naime, nikada nije spavao, pa nije ni znao da se opet
mo`e probuditi...
I tako, re{io je da se za{titi, koriste}i sva oru`ja koja su mu stajala na raspolaganju. Bez zlobe - ali i bez
sa`aljenja - ukloni}e uzrok svojih osuje}enosti.
A onda, dr`e}i se uputstava koja su mu data za slu~aj krajnje nu`de, nastavi}e misiju - neometan i sam.

28. U VAKUUMU
Trenutak kasnije, svi drugi zvuci bili su prigu{eni zaglu{uju}om grmljavinom sli~nom urliku tornada koji se
pribli`ava. Boumen je ve} ose}ao kako mu prvi naleti vetra udaraju o telo; kroz nekoliko sekundi samo je s mukom
uspevao da se odr`i na nogama.
Atmosfera je kuljala iz broda, {ikljaju}i poput gejzira u vakuum svemira. Ne{to mora da se dogodilo sa
potpuno pouzdanim bezbednosnim sistemom vazdu{ne komore; smatralo se nemogu}im da se i jedna i druga
vrata otvore u isto vreme. No, nemogu}e se ipak dogodilo.
Ali kako, za ime Boga? Nije bilo vremena da se pozabavi time tokom deset ili petnaest sekundi svesti koje
su mu preostale pre no {to pritisak padne na nulu. Ali iznenada se setio ne~ega {to mu je jednom prilikom kazao
neko od projektanata broda u razgovoru o 'potpuno bezbednim' sistemima.
"U stanju smo da napravimo sistem koji je obezbe|en protiv nesre}nih slu~ajeva ili gluposti; ali nismo
kadri da na~inimo takav koji bi bio bezbedan od hotimi~ne zloupotrebe."
Boumen je stigao da baci samo jedan pogled prema Vajthedu pre no {to je jurnuo iz odeljka. Nije mogao
biti siguran da li je treptaj svesti minuo vo{tanim crtama lica; mo`da je jedno oko bilo trepnulo. Ali sada vi{e ni{ta
nije mogao da u~ini za Vajtheda niti za ostale; morao je sa spasava sebe.
U hodniku centrifuge koji se strmo zakrivljavao vetar je hu~ao, nose}i lake odevne predmete, komade
papira, grudve hrane iz kuhinje, tanjire, ~a{e - sve {to nije bilo bezbedno pri~vr{}eno. Boumen je stigao da baci tek
jedan pogled na to uskovitlano rasulo kada glavna rasveta za`mirka i utuli se, tako da se najednom obreo u tami
u kojoj je sve tutnjalo.
Ali skoro istog trena uklju~ila se rezervna akumulatorska rasveta, obasjavaju}i ko{marni prizor utvarnim,
plavim sjajem. ^ak i bez nje, Boumen je mogao na}i put kroz poznatu - premda sada u`asno preobra`enu -
sredinu. Pa ipak, svetlost je bila i te kako dobrodo{la, budu}i da mu je omogu}avala da izbegava opasnije
predmete koje je unaokolo razbacao vetar.
Svuda oko sebe mogao je da oseti kako se centrifuga trese i stenje pod optere}enjem koje se mahnito
menjelo. Pobojao se da }e izleteti iz le`i{ta; ukoliko bi se to dogodilo, uzvrteli zamajac razneo bi brod na komade.
Ali i to bi bilo svejedno - ako ne uspe na vreme da stigne do najbli`eg skloni{ta za slu~aj opasnosti.
Ve} je bilo te{ko disati; pritisak sada mora da je pao na svega jednu ili dve funte po kvadratnom in~u.
Urlik orkana postajao je sve slabiji kako je ovaj gubio snagu, a i prore|eni vazduh vi{e nije tako delotvorno
prenosio zvuk. Boumenova plu}a naprezala su se kao da se nalazi na vrhu Everesta. Kao i svi valjano obu~eni ljudi
u dobrom zdravlju, mogao je da opstane u vakuumu najmanje jedan minut - pod uslovom da ima vremena da se
pripremi za to. Ali vremena nije bilo; mogao je jedino da ra~una na normalnih petnaestak sekundi svesti pre no {to
mu mozak ostane bez kiseonika i anoksija ga savlada.
^ak i tada, jo{ bi mogo da se potpuno povrati posle minuta ili dva u vakuumu - ako bi bila preduzeta
propisna rekompresija; potrebno je poprili~no vremena da telesne te~nosti po~nu da klju~aju u svojim raznim,
dobro za{ti}enim sistemima. Rekordno vreme izlaganja vakuumu iznosilo je skoro pet minuta. U datom slu~aju,
posredi nije bio ogled ve} spasavanje prilikom nesre}e; osoba je, dodu{e, ostala delimi~no paralisana usled
vazdu{ne embolije, ali je i pre`ivela.
Ali sve to nije bilo od koristi Boumenu. Nije postojao niko na 'Otkri}u' ko bi ga mogao podvr}i
rekompresiji. Morao je da dospe do bezbedog okrilja za nekoliko sekundi, osloniv{i se samo na vlastite snage.
Sre}om, kretanje je sada postalo lak{e; razre|eni vazduh vi{e ga nije mogao udarati i zanostiti, niti ga je
ga|ao lete}im projektilima. @uti znak SKLONI[TE ZA SLU^AJ OPASNOSTI nalazio se odmah iza krivine hodnika.
Teturavo je krenuo ka njemu, zgrabio ru~ku i povukao vrata ka sebi.