Page 54 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Na jedan u`asan trenutak pomislio je da su se zaglavila. A onda, pomalo krute {arke popusti{e i on
upade unutra, iskoristiv{i te`inu tela da zatvori vrata za sobom.
Maju{ni odeljak bio je veliki taman toliko da u njega stanu jedan ~ovek - i jedan skafander. Blizu tavanice
nalazio se mali, svetlozeleni cilinder pod visokim pritiskom na kome ne stajala oznaka O2. Boumen {~epa kratku
polugu povezanu sa ventilom i poslednjom snagom povu~e je nadole.
Bla`ena bujica hladnog, ~istog kiseonika po~e da mu se sliva u plu}a. Stajao je nekoliko dugih trenutaka
udi{u}i, dok je oko njega rastao pritisak u maloj komori veli~ine ormana. ^im je mogao normalno da di{e,
zatvorio je ventil. U cilindru je bilo gasa samo za dve ovakve upotrebe; mo`da }e morati ponovo da ga iskoristi.
Po{to je priliv kiseonika prekinut, najednom je postalo tiho. Boumen je stajao u odeljku, pomno
oslu{kuju}i. Tutnjava sa one strane vrata tako|e je prestala; brod je bio prazan, izgubiv{i svu atmosferu u svemir.
Kroz pod vi{e nisu dopirale ni mahnite vibracije centifuge. Aerodinami~ni potresi su se okon~ali i ona se
sada mirno okretala u vakuumu.
Boumen prisloni uho uz zid odeljka da bi ustanovio da li mo`e da uhvati ne{to informativnih {umova koji
dopiru kroz metalno telo broda. Nije znao {ta da o~ekuje, ali sada je bio pripravan da poveruje u gotovo sve.
Te{ko da bi se odve} iznenadio da je osetio slaba{ne vibracije velike u~estalosti koje su proizvodili potisnici
prilikom promena kursa 'Otkri}a'; ali postojala je samo ti{ina.
Mogao je da ostane ovde, da je to `eleo, oko jedan sat - ~ak i bez skafandra. Izgledalo je, me|utim,
besmisleno stra}iti neiskori{}eni kiseonik u maloj komori i nije bilo nikakve svrhe ~ekati. Ve} je doneo odluku o
tome {ta mora ~initi; {to to du`e bude odlagao, time }e stvar biti ote`anija.
Kada je u{ao u skafander i proverio njegovo dejstvovanje, ispustio je preostali kiseonik iz odeljka i
izjedna~io pritiske sa dve strane vrata. Ona su se lako otvorila u vakuumu i on izi|e u sada be{umnu centrifugu.
Samo je nepromenjeno privla~enje njene ve{ta~ke gravitacije ukazivalo na ~injenicu da se jo{ okre}e. Ba{ imam
sre}e, pomisli Boumen, {to nije po~ela prekomerno brzo da se vrti; ali to mu je sada bila najmanja briga.
Rezervna rasveta i dalje je radila, a i on je imao na {lemu skafandra ugra|enu svetiljku koja mu je
obasjavala put. Plavila je svetlo{}u zakrivljeni hodnik kojim je krenuo, zaputiv{i se ka hibernakulumima i onome {to
se tamo bojao da }e zate}i.
Najpre je osmotrio Vajtheda: bio je dovoljan samo jedan pogled. Smatrao je da ljudi u hibernaciji ne
pokazuju nikakve znake `ivota, ali sada je shvatio da nije bio u pravu. Iako ju je bilo nemogu}e definisati, ipak je
postojala razlika izme|u hibernacije i smrti. Crvene svetiljke i nemodulisane linije na displeju biosenzora samo su
potvrdile ono {to je on ve} naslutio.
Isto je bilo i sa Kaminskim i Hanterom. Nije ranije imao priliku da ih bolje upozna, a ona mu se sada
sigurno ne}e vi{e ukazati.
Bio je sam u bezvazdu{nom, delimi~no onesposobljenom brodu, bez ikakvih veza sa Zemljom. Nijednog
drugog ljudskog bi}a nije bilo u krugu pre~nika od pola milijarde milja.
Pa ipak, u jednom veoma stvarnom smislu, on nije bio sam. Pre no {to povrati bezbednost, mora}e da
bude jo{ usamljeniji.

Nikada ranije nije pro{ao kroz beste`insko sredi{te centrifuge odeven u skafander; zazor je bio mali, tako
da ga je ~ekao te`ak i iscrpljuju}i posao. Prilike su jo{ bile pogor{ane okolno{}u da je kru`ni prolaz bio zakr~en
stvarima nanesenim tu za vreme kratkotrajnog mahnitanja vetra koji je oduvao atmosferu iz broda.
Jednog trenutka snop Boumenove ~eone sveiljke pao je na odvratnu mrlju ostalu na mestu gde je neka
lepljiva, crvena te~nost pljusnula na jednu plo~u. Nekoliko trenutaka obuzela ga je mu~nina, a onda je ugledao
deli}e plasti~ne posude i shvatio da je tu posredi samo neka hrana - po svoj prilici pekmez - iz jenog od
kontejnera. Mrlja se skaredno nadimala mehurovima u vakuumu dok je on promicao pokraj nje.
Izi{ao je iz bubnja koji se lako okretao i uplovio na kontrolni most. Uhvatio se tu za kratke lestvice i stao
da se kre}e dalje du` njih, ruku po ruku, dok je blistavi krug svetlosti sa reflektora na skafandru poigravao pred
njim.
Retko je ranije zalazio u ovaj sektor broda; nije tu imao {ta da radi - sve do sada. A onda je stigao do
malih, elipti~nih vrata na kojima je bio ispisan niz poruka: 'Pristup dozvoljen jedino ovla{}enom osoblju', 'Jeste li
pribavili uverenje H.19?' i 'Ultra~isto podru~je - obavezno no{enje usisne ode}e'.
Iako vrata nisu bila zaklju~ana, imala su tri pe~ata, svaki sa znamenjem druge vlasti, ra~unaju}i tu i
Astronauti~ku agenciju. Ali ~ak i da je jedan bio veliki predsednikov pe~at, Boumen ne bi oklevao da slomi.