Page 55 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Bio je tu samo jednom ranije, dok su jo{ postavljane instalacije. Sasvim je smeo sa uma da postoji ulazno
video so~ivo koje dr`i na oku malu komoru sa njenim uredno razvrstanim redovima i kolonama tranzistorskih
logi~kih jedinica koje su prili~no nalikovale na ban~ine sefove.
U trenu je shvatio da je oko reagovalo na njegovo prisustvo. Oglasio se pisak nose}eg talasa prilikom
uklju~enja lokalnog brodskog razglasa; a onda se iz zvu~nika u skafandru razle`e jedan poznat glas.
"Ne{to se, izgleda, dogodilo sa sistemom za odr`anje `ivota, Dejve."
Boumen nije obratio pa`nju. Pa`ljivo je prou~avao male natpise na logi~kim jedinicama, razmatraju}i svoj
plan delenja.
"Dakle, Dejvide", oglasi se ponovo Hal, "jesi li prona{ao u ~emu je nevolja?"
^eka ga veoma pipav posao; ovde nije bila stvar naprosto u tome da se prekinu svi Halovi dovodi
energije, {to je moglo biti re{enje da je imao posla sa nekim jednostavnim, besvesnim ra~unarom negde na Zemlji.
U Halovom slu~aju, {tavi{e, postojalo je {est me|usobno nezavisnih i razdvojenih napojnih sistema, uz jo{ jedan
rezervni koji se sastojao iz za{ti}ene i oklopljene nuklearne izotopske jedinice. Ne - ovde nije moglo biti re~i o
jednostavnom 'isklju~enju iz zida'; pa ~ak i kada bi to bilo mogu}e, posledice bi bile katastrofalne.
Hal je, naime, bio nervni sistem broda; bez njegovog nadzora, 'Otkri}e' bi predstavljalo mehani~ki le{.
Jedino re{enje bilo je iskop~avanje va{ih centara ovog bolesnog, ali blistavog uma, pri ~emu bi u radu bili
ostavljeni jedino ~isto automatski regulacioni sistemi. Boumen nije ovde i{ao grlom u jagode, budu}i da je o ovom
problemu bilo re~i na njegovoj obuci, premda niko ni u snu nije mogao pomisliti da }e on iskrsnuti i u stvarnosti.
Znao je da se izla`e velikom riziku; ukoliko bi ga uhvatio neki refleksni gr~, sve bi bilo gotovo za nekoliko sekundi.
"Mislim da je do{lo do kvara u vratima sale za kapsule", primeti Hal glasom lakog razgovora. "Sre}a {to
nisi stradao."
Po~injemo, pomisli Boumen. Nikada nisam ni slutio da }u biti amaterski neurohirurg koji vr{i lobotomiju
sa druge strane Jupiterove orbite.
Otka~io je zaptivku na odeljku sa natpisom SAZNAJNA POVRATNA SPREGA i izvukao prvi memorijski
blok. ^udesno slo`ena trodimenziona mre`a, koja je bez po muke mogla stati na dlan, iako je sadr`ala milione
elemenata, stade da lebdi kroz komoru.
"Hej, Dejve", re~e Hal. "[ta to radi{?"
Pitam se, mo`e li da oseti bol? - pomisli Boumen nakratko. Po svoj prilice ne mo`e, re~e on u sebi;
uostalom, ni u ~ovekovoj mo`danoj kori ne postoje organi ~ula. Operacija na ljudskom mozgu mo`e se vr{iti bez
anestezije.
Stao je da izvla~i, jednu za drugom, male jedinice na plo~i sa natpisom EGO-POJA^ANJE. Svaki blok
po~eo bi da pluta ~im bi ga on pustio iz ruke; kada bi stigao do naspramnog zida, odbio bi se i stao da se vra}a
natrag. Ubrzo je u komori ve}i broj jedinica lagano i{ao napred-nazad.
"^uj me, Dejve", re~e Hal. "U mene su ugra|ene godine operativnog iskustva. Preduzet je nezamisliv
napor da bih ja postao ono {to jesam."
Desetak jedinica bilo je izva|eno, pa ipak ra~unar je i dalje bio priseban zahvaljuju}i vi{estrukoj
redundantnosti svog ustrojstva; i ovo svojstvo, Boumen je znao, na~injeno je po uzoru na ljudski mozak.
Dao se na posao na plo~i sa natpisom AUTO-INTELEKCIJA.
"Dejve", re~e Hal, "ne razumem za{to mi to ~ini{... Ose}am najve}e odu{evljenje za ovu misiju... Uni{tava{
mi um... Zar ne shvata{?... Podetinji}u. Posta}u ni{ta.."
Te`e je nego {to sam o~ekivao, pomisli Boumen. Uni{tavam jedino svesno stvorenje u mojoj vaseljeni. Ali
nema mi druge, ako `elim da ponovo uspostavim kontrolu nad brodom.
"Ja sam ra~unar HAL 9000 proizvodni broj tri. Po~eo sam da dejstvujem u postrojenju 'Hal', u Jurbani,
Ilinoj, 12. januara 1997. Hitra sme|a lisica ska~e na tromog psa. Pade ki{a, ubi mi{a... Dejve - jesi li jo{ tu? Jesi li
znao da kvadratni koren iz 10 iznosi 3 zarez 162277660168379? Logaritam 10 po bazi e iznosi nula zarez
434294481903252... ispravka, to je logaritam e po bazi 10... Recipro~na vrednost broja tri iznosi 0 zarez
333333333333333333333... dva put dva je... dva puta dva je... pribli`no 4 zarez 101010101010101010...
Izgleda da imam neke pote{ko}e - moj prvi instruktor bio je dr ^andra. On me je nau~io da pevam jednu pesmu
koja ide ovako: 'Dejzi, oh Dejzi, reci mi da, umreh od ljubavi za tobom ja'."
Glas je tako naglo prestao da se Boumen za trenutak uko~io, i dalje dr`e}i u ruci jedan od memorijskih
blokova koji je jo{ bio u kolu. A onda, neo~ekivano, Hal prozbori ponovo.
Tempo govora bio je znatno sporiji, a i re~i su imale mrtav, mehani~ki prizvuk; nikad ne bi uspeo da
pogodi od koga poti~u.
"Dobro... jutro... doktore... ^andra... Ja sam... Hal... Spreman... sam... danas... za... prvi... ~as..."