Page 58 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Japet je jedinstven u Sun~evom sistemu - to ve}, razume se, znate, ali kao i svi astronomi tokom poslednjih
tri stotine godina po svoj prilici niste na to obra}ali mnogo pa`nje. Dopustite mi stoga da vas podsetim da je jo{
Kasini - koji je otkrio Japet 1671. godine - zapazio da je on {est puta svetliji sa jedne strane orbite nego sa druge.
Ovakav odnos krajnje je neobi~an i za njega nikada nije dato zadovoljavaju}e obja{njenje. Japet je toliko
mali - u pre~niku ima samo oko osam stotina milja - da je ~ak i u lunarnim teleskopima njegov disk jedva vidljiv.
Izgleda, me|utim, da postoji jedna blistava, ~udno simetri~na ta~ka na jednoj strani, a to mo`da stoji u vezi sa
MNT-1. Ponekad pomislim da Japet bleska ka nama poput kakvog kosmi~kog heliografa ve} tri stotine godina,
dok smo mi odve} glupi da bismo shvatili njegovu poruku...
Sada, dakle, znate va{ stvarni cilj i mo`ete da uvidite `ivotnu va`nost ove misije. Svi se uzdamo da }ete
nam pru`iti neke ~injenice neophodne za preliminarnu objavu; tajna se ne mo`e o~uvati u nedogled.
U ovom trenutku jo{ ne znamo da li treba da se nadamo ili da strahujemo. Ne znamo da li }ete me|u
Saturnovim mesecima nai}i na dobro ili na zlo - ili mo`da samo na ru{evine hiljadu puta starije od Troje."
Peti deo
SATURNOVI MESECI

31. OPSTANAK
Rad je najbolji lek od svakog {oka, a Boumena je sada ~ekao posao dovoljan i za sve njegove izgubljene
sadruge. [to je br`e mogao, po~ev{i od `ivotnih sistema bez kojih bi i on i brod umrli, morao je da vrati 'Otkri}e' u
stanje pune operativnosti.
Najve}u prednost imalo je odr`avanje `ivota. Izgubljeno je mnogo kiseonika, ali rezerve su ipak bile
dostane za samo jednog ~oveka. Regulacija pritiska i temperature bila je poglavito automatska, tako da se tu
samo retko javljala potreba da Hal preduzme neke korake. Monitori na Zemlji mogli su sada da vr{e mnoge vi{e
du`nosti umorenog ra~unara, bez obzira na dugi vremenski razmak koji je postojao izme|u promenljivih situacija i
njihove reakcije. Protekli bi sati pre no {to bi postala kriti~na ma koja neprilika sa sistemom za odr`avanje `ivota -
izuzev pojave otvora ozbiljnih razmera u trupu; postojalo bi sasvim dovoljno raznih upozorenja.
Brodski sistemi za energiju, navigaciju i pogon ostali su nedirnuti - a i Boumenu, u svakom slu~aju,
poslednja dva jo{ mesecima ne}e biti potrebna, sve dok ne kucne ~as za sastanak sa Saturnom. ^ak i daljinski,
bez pomo}i brodskog ra~unara, Zemlja je i dalje mogla da nadgleda tu operaciju. Zavr{na pode{avanja orbite
bi}e, dodu{e, ne{to slo`enija, zbog potrebe za stalnim proveravanjima, ali to nije predstavljalo ozbiljan problem.
Najte`i zadatak koji ga je ~ekao bio je da isprazni mrtva~ke sanduke koji su se okretali u centrifugi. Sre}na
okolnost bila je u tome, pomisli Boumen sa zahvalno{}u, {to su ~lanovi istra`iva~ke ekipe predstavljali samo
njegove kolege, a ne i prisne prijatelje. Zajedni~ka obuka trajala im je svega nekoliko nedelja; no, kada se sada
osvrne na to vreme, postaje jasno da je tu posredi bio znatno pre test me|usobne saglasnosti.
Kada je kona~no zaptio prazne hibernakulume, u prili~noj meri se ose}ao kao plja~ka{ kakvog
staroegipatskog groba. Sada }e Kaminski, Vajthed i Hanter svi sti}i do Saturna pre njega - ali ne i pre Frenka Pula.
Na izvestan na~in, ova pomisao ispunila ga je neobi~nim, izopa~enim zadovoljstvom.
Nije poku{ao da ustanovi da li je ostatak hibernacionog sistema u operativnom stanju. Iako }e mu mo`da
`ivot na kraju zavisiti od njega, bio je to ipak problem koji mo`e da sa~eka da brod u|e na svoju zavr{nu orbitu.
Pre toga su se mogle zbiti mnoge stvari.
Bilo je ~ak mogu}e - premda jo{ nije izvr{io pomno proveravanje zaliha - da uz strogo racionisanje ostane
`iv, bez pribegavanja hibernaciji, sve dok ne do|e pomo}. No, da li bi mogao da opstane i u psiholo{kom
pogledu, pored fizi~kog, to je ve} bilo sasvim drugo pitanje.
Poku{ao je da izbegava razmi{ljanje o takvim dugoro~nim problemima i da se usredsredi na stvari koje su
bile neposredne i bitne. Polako je o~istio brod, proverio da li mu sistemi glatko dejstvuju, raspravio tehni~ke
pote{ko}e sa Zemljom i radio uz najmanju meru spavanja. Tek s vremena na vreme, tokom prvih nedelja, stizao je
da se malo pozabavi velikom tajnom ka kojoj je sada neumitno hitao - premda mu ona nikada nije daleko izbivala
iz misli.
Kona~no, brod se ponovo polako ustalio u automatskom, rutinskom dejstvovanju - iako takvom koje je
nalagalo njegovo neprestano nadgledanje; no, Boumen je ipak nalazio vremena za izu~avanje izve{taja i
uputstava upu}enih sa Zemlje. Neprekidno je ponovo pu{tao snimak na~injen u vreme kada je MNT-1 pozdravio
zoru prvi put posle tri miliona godina. Posmatrao je prilike u skafandrima kako se vrzmaju unaokolo, gotovo se
osmehnuv{i njihovoj komi~noj pometenosti kada je monolit suknuo svoj signal ka zvezdama, parali{u}i njihove
radio-ure|aje ~istom energijom svog elektronskog glasa.