Page 56 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru
P. 56

Boumen vi{e nije mogao da izdr`i. Istr`e poslednju jedinicu i Hal zauvek zamuknu.

                     29. SAM
                     Poput kakve maju{ne slo`ene igra~ke brod je plutao, postojan i nepomi~an, u praznini. Ni po ~emu se nije
              moglo zaklju~iti da je posredi najhitriji objekat u Sun~evom sistemu i da se kre}e znatno br`e od svih planeta na
              njihovom kru`enju oko Sunca.
                     Tako|e nije postojao nikakav pokazatelj da se unutra nalazi `ivot; ~ak naprotiv. Svaki posmatra~ imao bi
              prilike da zapazi dva zlokobna znaka: vrata vazdu{ne komore zjapila su otvorena - i brod je bio opto~en retkim
              oblakom ostataka koji se lagano rastakao.
                     Ra{trkani po zapremini prostora koja je ve} dostizala mnogo milja u pre~niku, nalazili su se iscepani listovi
              papira, metalne folije, neprepoznatljivi komadi otpada - a tu i tamo obla~i}i kristala koji su se blistali poput
              dragulja, obasjani sjajem dalekog Sunca, na mestima gde je te~nost bila isisana iz broda, smrznuv{i se istog trena.
              Sve su to bile nesumljive posledice nesre}e, poput ostataka koji poskakuju na povr{ini okeana na mestu gde je
              potonuo neki veliki brod. Ali u okeanu svemira nijedan brod nikada nije mogao potonuti; ~ak i kada bi bio
              uni{ten, njegovi ostaci zauvek bi nastavili da se kre}u prvobitnom orbitom.
                     No, ovaj brod nije bio potpuno mrtav, budu}i da je unutra postojalo elektri~ne energije. Slaba{ni, plavi
              sjaj blistao je iz osmatra~kih prozora i treperio iz otvorene vazdu{ne komore. A tamo gde ima svetlosti, jo{ je
              moglo biti i `ivota.
                     A onda, kona~no, usledile su kretnje. Senke su stale da se mi~u kroz plavi sjaj u vazdu{noj komori. Ne{to
              je izlazilo u svemir.
                     Bio je to cilindri~an objekt prekriven nekom tvari koja ga je grubo obmatala. Trenutak kasnije, za njim je
              izi{ao drugi takav objekat - pa onda i tre}i. Sva tri bila su izba~ena prili~no brzo; kroz svega nekoliko minuta ve}
              su se udaljila mnogo stotina jardi.
                     Pro{lo je pola ~asa; a tada ne{to znatno ve}e izlebde iz vazdu{ne komore. Jedna od kapsula zaputila se u
              svemir.
                     Veoma obazrivo, obi{la je trup i ukotvila se nedaleko od osnove antenskog postolja. Iz nje je izi{la jedna
              prilika u skafandru, radila nekoliko minuta ne{to na postolju, a zatim se vratila u kapsulu. Nedugo potom, kapsula
              se zaputila istom putanjom do vazdu{ne komore; neko vreme je lebdela pred otvorom, kao da joj je bilo te{ko da
              u|e bez saradnje na koju se oslanjala u pro{losti. No, najzad, uz jedan ili dva manja udara, ona na|e put unutra.
                     Ni{ta se drugo nije dogodilo preko jedan ~as; tri zloslutna kontejnera odavno su nestala sa vidika,
              udaljuju}i se u jedinstvenom poretku od broda.
                     A onda se vrata vazdu{ne komore zatvori{e, pa otvori{e i opet zatvori{e. Malo kasnije, pritulio se slaba{ni,
              plavi sjaj rezervne rasvete - ali na njegovo mesto do{la je znatno sna`nija osvetljenost. 'Otkri}e' se polako vra}alo
              u `ivot.
                     Uskoro se pojavio jedan jo{ uverljiviji znak. Velika zdela antene, koja je satima beskorisno zurila prema
              Saturnu, pokrenula se ponovo. Napravila je polukrug ka stra`njem delu broda, upraviv{i se povrh rezervoara sa
              gorivom i hiljada kvadratnih stopa zra~e}ih peraja. A onda stade da di`e lice poput suncokreta koji traga za
              Suncem.
                     U 'Otkri}u', Dejvid Boumen bri`ljivo je centrirao krst kon~i}a kojim se antena povezivala sa nevidljivom
              Zemljom. Bez automatske kontrole mora}e stalno da pode{ava snop - ali on bi trebalo da postojano bude
              upravljen po vi{e minuta u jednom navratu. Sada nije bilo ometaju}ih impulsa koji bi ga odvra}ali od mete.
                     Po~eo je da govori Zemlji. Prote}i }e vi{e od jednog sata pre no {to njegove re~i stignu tamo i kontrola
              misije dozna {ta se dogodilo. A mora}e da sa~eka da minu dva sata pre no {to odgovor uspe da dospe do njega.
                     No, bilo je te{ko zamisliti kakav odgovor Zemlja mo`e da uputi, osim jednog takti~no blagonaklonog
              'Zbogom'.

                     30. TAJNA
                     Hejvud Flojd je izgledao kao da je veoma malo spavao, a lice mu je bilo izborano brigama. Ali ma {ta da
              je ose}ao, glas mu je zvu~ao ~vrsto i umiruju}e; davao je sve od sebe da ulije samopouzdanje jednom samotnom
              ~oveku sa druge strane Sun~evog sistema.
                     "Pre svega, dr Boumene", po~e on, "moramo vam uputiti ~estitke na na~inu na koji ste izi{li nakraj sa
              jednom veoma te{kom situacijom. Vukli ste uistinu prave poteze u okolnostima koje su bile nepredvi|ene i bez
              presedana.
   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60   61