Page 59 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Posle toga, crna plo~a nije u~inila vi{e ni{ta. Bila je prekrivena, a potom ponovo obazrivo izlo`ena Suncu
- ali nije usledila nikakva reakcija. Nije preduzet nikakav poku{aj da se ona zase~e, delimi~no zbog nau~nog
opreza, ali u podjednakoj meri i iz straha od mogu}ih posledica.
Magnetnog polja, zahvaljuju}i kome je monolit otkriven, nestalo je u trenutku radio-piska. Mo`da ga je,
prema zamislima nekih stru~njaka, stvarala ogromna opto~na struja koja je tekla u superprovodniku i tako
odr`avala energiju tokom vekova sve do ~asa kada se za njom ukazala potreba. Izgledalo je, naime, izvesno da
monolit raspola`e nekom unutra{njim izvorim energije; Sun~evo zra~enje koje je on apsorbovao tokom kratkog
izlaganja lunarnom svitanju nikako nije bilo dovoljno za zabele`enu snagu signala.
Jedno neobi~no, a mo`da i sasvim neva`no svojstvo bloka izazvalo je beskrajne rasprave. Monolit je bio
visok jedanaest stopa, dok su mu razmere popre~nog preseka iznosile 1,25 sa pet stopa.
Kad su dimenzije pomnije proverene, ustanovljeno je da me|u njima postoji ta~an odnos 1 prema 4
prema 9 - odnosno da su tu u pitanju kvadrati prva tri cela broja. Niko nije uspeo da pru`i neko prihvatljivo
obja{njenje ove okolnosti, ali te{ko da je tu mogla biti posredi puka podudarnost, budu}i da se odnos zadr`avao
do samih granica ta~nosti merenja. Bilo je ne~eg onespokojavaju}eg u pomisli da svekolika tehnologija Zemlje
nije bila kadra da oblikuje ~ak ni jedan inertan blok, od bilo kog materijala, uz tako fantasti~an stepen ta~nosti.
Na svoj na~in, ovo pasivno, ali i gotovo nadmeno ispoljavanje geometrijskog savr{enstva bilo je podjednako
upe~atljivo kao i ma koje drugo svojstvo MNT-1.
Boumen je tako|e saslu{ao, uz neobi~no odsustvo zanimanja, zakasnela izvinjavanja kontrole misije zbog
na~ina programiranja. Glasovi sa Zemlje odlikovali su se odbrambenim prizvukom; mogao je zamisliti svu silu
optu`bi i protivoptu`bi koje se sada pote`u me|u onima {to su planirali pohod.
Njima su, razume se, na raspolaganju stajali neki valjani argumenti - ra~unaju}i tu i ishode tajne studije
Ministarstva odbrane, takozvanog projekta BARSUM, koji je sproveden 1989. godine na katedri za psihologiju
Harvardskog univerziteta. U ovom ogledu, usredsre|enom na kontrolisanu sociologiju, razni uzorci populacija
podvrgavani su uveravanju da je ljudska rasa uspostavila kontakt sa vanzemaljcima. Mnogi pojedinci obuhva}eni
ispitivanjem na{li su se - uz pomo} droga, hipnoze i vizuelnih opsena - pod utiskom da su se uistinu sreli sa
stvorenjima sa drugih planeta, tako da su njihove reakcije uzete kao autenti~ne.
Neke od tih reakcija bile su veoma nasilne; kako izgleda, kod mnogih ina~e normalnih ljudskih bi}a
postojala je duboko usa|ena ksenofobija. S obzirom na tradiciju ~ove~anstva kada su posredi lin~ovanja,
progromi i sli~ne prijatnosti, ovo ne bi trebalo nikoga da iznenadi; pa ipak, prire|iva~i izu~avanja bili su veoma
uznemireni, a ishodi njihovog rada nikada nisu obnarodovani. Pet me|usobno nezavisnuh slu~ajeva panike,
izazvane tokom dvadesetog stole}a emitovanjem radio-adaptacije romana 'Rat svetova' Herberta D`ord`a Velsa,
tako|e su i{li u prilog zaklju~cima studije...
Uprkos ovim argumentima, me|utim, Boumen se ponekad pitao da li je opasnost od kulturnog {oka
predstavljala jedino obja{njenje najvi{eg stepena tajnosti misije. Neki nagove{taji koje je doku~io iz uputstava
stavili su mu do znanja da se to, u stvari, blok SAD-SSSR nadao da }e izvu}i najve}u korist iz prvog kontakta sa
inteligentnim vanzemaljcima. Iz njegove sada{nje perspektive, iz koje je Zemlja izgledala kao slaba{na zvezda
gotovo izgubljena u Suncu, ovakvi nazori delovali su sme{no parohijski.
Znatno ga je vi{e zanimala - iako je sve to ve} pripadalo pro{losti - teorija kojom se obja{njavalo Halovo
pona{anje. Niko nikada ne}e utvrditi punu istinu, ali ~injenica da je i jedan od ra~unara iz serije devet hiljada pri
kontroli misije podlegao istovetnoj psihozi i da se sada nalazio pod ozbiljnom terapijom ukazivala je na to da je
izlo`eno obja{njenje bilo ta~no. Ista gre{ka se ne}e ponoviti; a okolnost da Halovi tvorci nisu uspeli da potpuno
proniknu u psihologiju svoje tvorevine re~ito je govorila o tome koliko }e mo`da biti te{ko vaspostaviti
komunikaciju sa usitinu stranim bi}ima.
Boumen je sasvim mogao ukazati poverenje teoriji dr Simonsona, prema kojoj su nesvesna ose}anja
krivice, izazvana protivure~nostima u programu, nagnala Hala da poku{a da prekine vezu sa Zemljom. A i dopala
mu se pomisao - premda je i to bilo ne{to {to se nikada ne}e dokazati - da Hal nije imao nameru da ubije Pula.
On je samo nastojao da uni{ti dokaz protiv sebe; jer kada bi se jednom ispostavilo da jedinica AE-35, za koju je
on izvestio da je izgorela, u stvari potpuno operativna, njegova la` bila bi otkrivena. Posle toga, poput obi~nog,
nespretnog zlo~inca, koji se zapetljava u sve gu{}u mre`u obmana, on je podlegao panici.
A panika je predstavljala ne{to {to je Boumen razumeo i bolje nego {to je `eleo, budu}i da ju je upoznao
u dva navrata u `ivotu. Prvi put mu se to dogodilo kao de~aku, kada se umalo nije udavio po{to ga je zahvatio
jedan talas; u drugom slu~aju bio je ve} astronaut na treningu, kada ga je pokvareni mera~ uverio da }e mu
ponestati kiseonika pre no {to stigne na bezbedno mesto.