Page 60 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

U oba navrata gotovo je izgubio kontrolu nad svim vi{im logi~kim procesima; za svega nekoliko sekundi
pretvorio se u mahnit skup nasumi~nih impulsa. Oba puta se izbavio, ali je stekao valjan nauk o tome da svaki
~ovek, u odgovaraju}im uslovima, mo`e potpuno da se dehumanizuje pod dejstvom panike.
A ako se to moglo dogoditi jednom ~oveku, onda se moglo dogoditi i Halu; uz svest o ovome po~eli su
da jenjavaju gor~ina i ose}anje da je izdan, koji su ga obuzimali pri pomisli na ra~unar. No, sada je u svakom
slu~aju to pripadalo pro{losti koja se na{la potpuno u senci pretnje i obe}anja neznane budu}nosti.

32. POVODOM VANZEMALJACA
Ako se izuzmu `urna obedovanja u karuselu - glavni kontejner sa hranom ostao je, sre}om, neo{te}en -
Boumen je prakti~no `iveo na kontrolnom mostu. Kratko bi odremao na svom sedi{tu, tako da je bio u prilici da
uo~i svaku nevolju istog ~asa ~im bi se prvi znaci o njoj pojavili na displeju. Saglasno uputstvima dobijenim od
kontrole misije, postavio je nekoliko provizornih alarmnih sistema, koji su dejstvovali srazmerno dobro. Izgledalo je
~ak mogu}e da }e pre`iveti dok brod ne stigne do Saturna; ovaj }e, dodu{e, to u~initi bez obzira na okolnost da li
}e on biti `iv ili ne}e.
Iako je imao malo vremena za razgledanje, a i nebo svemira za njega nije predstavljalo novinu, svet o
onome {to le`i sa druge strane osmatra~kih prozora ponekad mu je ote`avala da se usredsredi ~ak i na problem
opstanka. Pravo ispred, prema sada{njoj orijentisanosti broda, pru`ao se Mle~ni Put sa svojim oblacima zvezde
pred ~ijom je nepojamnom zbijeno{}u um ostajao potpuno otupljen. Bile su tu ognjene magle Strelca, ti
uskome{ani rojevi sunaca koji su od ljudskog pogleda zauvek skrivali srce Galaksije. Bila je tu zloslutna, crna
senka Vre}e za ugalj, rupa u svemiru gde nije sjala nijedna zvezda. Bila je tu i Alfa Kentaura, najbli`e od svih
stranih sunaca - prva stanica na putu izvan Sun~evog sistema.
Iako su je nadja~avali sjajem Sirijus i Kanopus, upravo je Alfa Kentaura privla~ila Boumenove o~i i um kad
god bi pogledao u svemir. Jer ta netreperava ta~ka sjajnosti, ~ijim su zracima bile potrebne ~etiri godine da stignu
do njega, postala je znamenje tajnih rasprava koje se sada vode na Zemlji i ~iji su odjeci dolazili do njega s
vremena na vreme.
Niko nije sumnjao u to da mora postojati neka veza izme|u MNT-1 i Saturnovog sistema, ali te{ko da bi
se ijedan nau~nik saglasio sa pretpostavkom da stvorenja koja su postavila monolit mogu i da poti~u odatle. Kao
izvori{te `ivota, Saturn je bio jo{ negostoljubiviji od Jupitera, a njegovo mno{tvo meseca smrzla je ve~na zima
temperaturom od tri stotine stepeni ispod nule. Samo je jedan me|u njima - Titan - posedovao atmosferu; a i to je
bio tek retki omota~ od otrovnog metana.
Prema tome, stvorenja koja su jednom davno posetila Zemljin Mesec mo`da nisu bila samo vanzemaljci,
nego i vansolarci - posetioci sa zvezda, koji su vaspostavljali svoje baze gde god su to na{li za shodno. A ovim se
odmah otvarao novi problem: mo`e li ma koja tehnologija, bez obzira na to koliko je razvijena, da premosti
bezdan koji zjapi izme|u Sun~evog sistema i najbli`eg stranog sunca.
Mnogi nau~nici glatko su poricali tu mogu}nost. Isticali su da bi 'Otkri}u', najbr`em brodu koji je ikada
napravljen, bilo potrebno dvadeset hiljada godina da stigne do Alfe Ketuara - a milion godina da prevali neku
osetniju razdaljinu u Galaksiji. ^ak i ako bi, tokom potonjih stolje}a, do{lo do neslu}enih pobolj{anja pogonskih
sistema, na kraju bi se ipak ispre~ila neprelazna granica brzine svetlosti, koju nijedno materijalno telo ne bi moglo
da prema{i. Prema tome, tvorci MNT-1 mora da dele isto Sunce sa ~ovekom; a kako se nisu pojavili u istorijskim
vremenima, po svoj prilici su i{~ezli.
Jedna bu~na manjina nije se, me|utim, saglasila sa ovim. ^ak i ako su potrebna stole}a da bi se
putovalo od zvezde do zvezde, smatrali su oni, to ne mora da predstavlja prepreku dovoljno odlu~nim
istra`iva~ima. Tehnika hibernacije, koja je bila u upotrebi i na samom 'Otkri}u', predstavljala je jedan mogu}i
odgovor. Drugi je bio samodovoljan ve{ta~ki svet koji se otiskuje na putovanja {to mogu potrajati mnogo
pokolenja.
U svakom su~aju, za{to bi se pretpostavilo da su sve inteligentne vrste podjednako kratkove~ne kao i
^ovek? Mo`da u Vaseljeni postoje stvorenja kojima hiljadugodi{nje putovanje ne bi zna~ilo ni{ta vi{e od bezazlene
dosade...
Iako su ove rasprave bile teorijske, one su se ipak odnosile i na jednu stvar od krajnje prakti~ne va`nosti;
u njima se javljala zamosao o 'vremenu reakcije'. Ako je MNT-1 uistinu poslao signal ka zvezdama - mo`da uz
pomo} neke posredne naprave u blizini Saturna - onda ovaj jo{ godinama ne}e prispeti do svog odredi{ta. ^ak i
ako bi reakcija usledila istog trena, ~ove~anstvo bi, dakle, imalo na raspolaganju predah koji bi se svakako
mogao meriti decenijama - a jo{ verovatnije stole}ima. Mnogim ljudima ova zamisao delovala je ospokojavaju}e.