Page 63 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

'Otkri}e' je ve} duboko za{lo u prostran sistem meseca, a i sama velika planeta nalazila se na udaljenosti
manjoj od jednog dana. Brod je odavno pre{ao granicu koju obele`ava orbita krajnjeg spoljnjeg satelita, Feba, {to
se kre}e unazad veoma ekscentri~nom putanjom, na razdaljini od osam miliona milja od svoje matice. Pred njim
su sada le`ali Japet, Hiperion, Titan, Rea, Diona, Tetis, Enceladus, Mimas, Janus, - i, najzad, sami prstenovi.
Posmatrani kroz teleskop, svi sateliti ispoljavali su preplete povr{inskih pojedinosti i Boumen je stao da {alje na
Zemlju {to je mogao vi{e fotografija. Istra`iva~ka ekipa mesecima bi se zadr`ala samo oko Titana koji je, sa
pre~nikom od tri hiljade milja, bio veliki kao i planeta Merkur; no, on je mogao da mu pokloni, ba{ kao i njegovim
ostalim sadruzima, tek nekoliko kratkih pogleda. Nije, me|utim, ni bilo potrebe za ne~im podrobnijim; ve} je,
naime, postao savim uveren da je njegovo pravo odredi{te uistinu Japet.
Svi drugi sateliti bili su pro{arani mestimi~nim meteorskim kraterima - kojih je bilo znatno manje nego na
Marsu - i odlikovali su se naizgled nepravilnim rasporedima svetlosti i senke, uz tu i tamo poneku svetlu ta~ku koja
je verovatno predstavljala mrlju smrznutog gasa. Jedino je Japet posedovao uo~ljive geografske osobenosti - i to
stvarno veoma neobi~ne.
Jedna polulopta satelita, koji je, kao i svi njegovi sadruzi, uvek stajao istom stranom okrenut ka Saturnu,
bila je izuzetno tamna i na njoj se moglo zapaziti sasvim malo povr{inskih pojedinosti. Potpuno nasuprot tome,
drugom je preovla|ivao blistavi beli oval, duga~ak oko ~etiri stotine milja, a {irok dve stotine. U ovom trenutku
samo se deo te upadljive formacije nalazio na dnevnoj strani, ali razlog Japetovih neobi~nih promena sjajnosti nije
bio sasvim o~igledan. Na zapadnom kraju orbite ovog meseca svetla elipsa stajala je okrenuta ka Suncu - i Zemlji.
U isto~noj fazi, pak, formacije bi nestalo sa druge strane satelita i tada se mogla osmatrati jedino polulopta koja se
odlikovala slabom reflektivno{}u.
Velika elipsa bila je savr{eno simetri~na i pru`ala se preko polutara Japeta, sa ve}om osom upravljenom
ka polovima; imala je tako o{tre ivice da je gotovo izgledalo da je neko naslikao ogromni beli oval na pro~elju
malog meseca. Bila je potpuno ravna i Boumen se zapitao ne predstavlja li, mo`da, smrznuto jezero neke te~nosti
- premda bi se time te{ko mogao objasniti njen upadljivo ve{ta~ki izgled.
No, njemu je na raspolaganju stajalo premalo vremena za pru~avanje Japeta dok je hitao ka srcu
Saturnovog sistema, budu}i da se brzo pribli`avao vrhunac putovanja - poslednji perturbacioni manevar 'Otkri}a'.
Prilikom proletanja kraj Jupitera brod je iskoristio gravitaciono polje planete da pove}a brzinu. Sada je morao
suprotno da postupi. Valjalo mu je da izgubi {to je vi{e mogao na brzini, kako ne bi produ`io izvan Sun~evog
sitema i zaputio se ka zvezdama. Njegov sada{nji kurs bio je tako prora~unat da on ostane zarobljen, postav{i novi
Saturnov mesec koji se kre}e napred-nazad po uskoj elipsoidnoj putanji duga~koj dva miliona milja. U najbli`oj
ta~ki, brod }e gotovo okrznuti planetu, dok }e u najudaljenijoj sti}i do Japetove orbite.
Ra~unari na Zemlji, ~ije su informacije stizale, dodu{e, sa tri sata zaka{njenja, uveravali su Boumena da je
sve u najboljem redu. Brzina i upravljenost bili su ta~ni; ni{ta vi{e nije trebalo da u~ini sve do trenutka najve}eg
pribli`enja.
Ogroman sistem prstenova sada se pru`ao preko celog neba i brod je ve} prolazio povrh njihove spoljnje
ivice. Kada je bacio pogled na njih sa visine od desetak hiljada milja, Boumen je kroz teleskop video da se
prstenovi poglavito sastoje od leda koji se svetlucao i iskri~io u Sun~evoj svetlosti. Mogao je zamisliti da leti iznad
sne`ne oluje koja se povremeno razre|ivala, pokazuju}i pod sobom, na mestu gde bi trebalo da se nalazi tle,
zbunjuju}e prizore no}i i zvezda.
Kako se 'Otkri}e' zavojitom putanjom pribli`avalo Saturnu, Sunce se lagano spu{talo ka vi{estrukim
lucima prstenova. Oni su sada postali vitak, srebrni most koji se pru`ao preko celog svoda; iako su bili sasvim
tanu{ni, tako da su uspevali samo da prigu{e Sun~evu svetlost, njihovo nepregledno mno{tvo kristala odra`avalo ju
je i prelamalo, tvore}i zasenjuju}a pirotehni~ka dejstva. A i onda kada je Sunce za{lo za te nanose orbitiraju}eg
leda, {iroke hiljade milja, njihova bleda utvara nastavila je da hodi i da se pretapa po nebeskom svodu koji je
postao ispunjen nestalnim blescima i odsjajima. A potom je Sunce zaronilo ispod prstenova, tako da su ga oni
uokvirili svojim lucima, i nebeskog vatrometa nestade.
Malo kasnije brod je za{ao za Saturnovu senku, hitaju}i ka ta~ki svog najve}eg pribli`enja povrh no}ne
strane planete. Gore su sijali zvezde i prstenovi; dole se prostiralo jedva vidljivo more oblaka. Uop{te nisu
postojala tajanstvena ustrojstva sjajnosti koja su blistala u jovijanskoj no}i; mo`da je Saturn bio prehladan za takve
predstave. [aroliki pokrov oblaka ispoljavao se jedino po utvarnom sjaju odra`enom sa kru`e}ih ledenih bregova, i
dalje obasjanih skrivenim Suncem. Ali u sredi{tu luka postojao je jedan {irok, taman otvor, sli~an nepopunjenom
razmaku u nezavr{enom mostu, na mestu gde se senka planete pru`ala preko prstenova.
Radio-veza sa Zemljom bila je prekinuta i mo}i }e ponovo da se uspostavi tek kada brod bude izronio iz
Saturnove mase koja ga je zaklanjala. Bilo je dobro {to je Boumen sada imao pune ruke posla, tako da nije stizao