Page 64 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

da razmi{lja o svojoj najednom jo{ istaknutijoj usamljenosti; tokom nekoliko narednih ~asova, naime, utro{i}e
svaku raspolo`ivu sekundu na pra}enje manevra ko~enja koji su ve} programirali ra~unari na Zemlji.
Posle mnogo meseci zaludnosti, glavni potisnici po~e{e da izbacuju miljama duga~ke katarakte usijane
plazme, tako da se - nakratko, dodu{e - vratila gravitacija u beste`inski svet kontrolnog mosta. A stotinama milja
ispod, oblaci metana i smrznutog amonijaka zablista{e svetlo{~u koju nikada ranije nisu upoznali, dok je 'Otkri}e'
hitalo, poput kakvog `estokog, maju{nog sunca, kroz Saturnovu no}.
Kona~no, daleko napred stade da rudi bleda zora; brod koji se sada kretao sve sporije i sporije izranjao je
u dan. Vi{e nije mogao uma}i Suncu, pa ~ak ni Saturnu - ali brzina mu je i dalje bila dovoljna da uzmi~e pred
planetom sve do ta~ke dodira sa Japetovom orbitom, udaljenom dva miliona milja.
'Otkri}u' }e biti potrebno petnaest dana da prevali taj put, dok ponovo bude presecao, premda ovog
puta obrnutim redosledom, putanje svih unutra{njih meseca. Jednu za drugom, ostavlja}e iza sebe orbite Janusa,
Mimasa, Enceladusa, Tetisa, Dione, Ree, Titana, Hiperiona... svetova koji su nosili imena bogova i boginja {to su
i{~ezli koliko ju~e, mereno ovda{njim vremenskm ar{inima.
Potom }e do}i red na Japet sa kojim mora uslediti susret. Ukoliko to ne bi uspelo, brod bi se vratio ka
Saturnu i stao u nedogled da ponavlja svoje dvadeset osmodnevne elipse.
Ne bi se vi{e ukazala prilika za novi susret, ako bi 'Otkri}e' zakazalo u ovom prvom poku{aju. U ~asu
kada bi brod slede}i put stigao do Japetove orbite, mesec bi se nalazio veoma daleko, gotovo sa druge strane
Saturna.
Do novog susreta }e, dodu{e, jednom ipak do}i, kada se orbite broda i satelita ponovo preseku u pravom
trenutku. Ali taj trenutak le`ao je toliko godina u budu}nosti da je Boumen zasigurno znao da ga ne}e do`iveti, ma
{ta se dogodilo.

35. JAPETOVO OKO
Prilikom Boumenovog prvog osmatranja Japeta, ona neobi~na, elipti~na mrlja blistavosti nalazila se
delimi~no u senci, obasjana jedino svetlo{}u Saturna. Sada, kako se mesec lagano kretao svojom orbitom od
sedamdeset devet dana, ona je izranjala na punu svetlost dana.
Posmatraju}i je kako raste, dok se 'Otkri}e' sve tromije primicalo svom neumitnom susretu, Boumen je
postao svestan jedne uznemiruju}e opsednutosti. Nikada to nije pomenuo u svojim razgovorima - ili, bolje re~eno,
teku}im komentarima - sa kontrolom misije, zato {to bi se mogao ste}i utisak da mu se ve} javljaju privi|anja.
A mo`da je ba{ to i bio slu~aj; gotovo je, naime, uverio samog sebe da svetla elipsa sme{tena spram
tamnog zale|a satelita predstavlja jedno ogromno, prazno oko koje ga posmatra kako se pribli`ava. Bilo je to oko
bez zenice, budu}i da nigde nije uspevao da zapazi ne{to {to bi naru{ilo njegovu besprekornu jednoobraznost.
Tek kada se brod pribli`io na deset hiljada milja, a Japet postao dva puta ve}i od Meseca vi|enog sa
Zemlje, primetio je jednu si}u{nu crnu ta~ku u samom sredi{tu elipse. No, tada nije bilo vremena za podrobnije
ispitivanje; zavr{ni manevri ve} su bili u toku.
Glavni pogon 'Otkri}a' poslednji put je oslobodio svoje energije. Poslednji put je u`arena pomama
umiru}ih atoma zablistala me|u Saturnovim mesecima. Taj udaljeni {apat i sve ja~i potisak mlaznika doneli su
Dejvidu Boumenu ose}anje ponosa - i tuge. Izvrsne ma{ine obavile su svoj posao besprekorno delotvorno. Prevezle
su brod od Zemlje preko Jupitera do Saturna; ovo je sada bio poslednji put da se stavljaju u pogon. Kada
'Otkri}e' bude ispraznilo svoje rezervoare sa gorivom, posta}e u podjednakoj meri bespomo}no i inertno kao i
kakva kometa ili asteroid, nemo}ni zarobljenik gravitacije. ^ak i kada kroz nekoliko godina bude prispeo
spasila~ki brod, ne}e biti ekonomi~no ponovo ga opskrbiti gorivom kako bi mogao da se vrati do Zemlje. Ono }e
postati ve~ni orbitiraju}i spomenik ranim danima istra`ivanja planeta.
Hiljade milja smanjile su se na stotine, a pri tom su mera~i zaliha goriva brzo padali ka nuli. Sede}i za
kontrolnom tablom, Boumen je bri`no posmatrao situacioni displej i improvizovane karte koje je sada konsultovao
kad god je ne{to trebalo obaviti bez odlaganja, odnosno bez pomo}i sa Zemlje. Bio bi to stra{ni antiklimaks kada
bi, posle svega {to je pre`iveo, pretrpeo neupeh u nastojanju da ostvari susret, zbog toga {to {to bi mu nedostajalo
nekoliko funti goriva...
Pritisak mlaznika se prigu{io po{to je glavni potisak prestao i sada su samo nonijusi blago dovodili
'Otkri}e' na orbitu. Japet se pretvorio u d`inovski srp koji je ispunio nebo; sve do tog trenutka Boumen je o njemu
razmi{ljao kao o si}u{nom, bezna~ajnom telu - {to je on uistinu i bio u pore|enju sa svetom oko koga je kru`io.
Sada, pak, dok se prete}i nadnosio nad njim, izgledao mu je ogroman - kosmi~ki ~eki} podignut da zdrobi
'Otkri}e' poput kakve ljudske od oraha.