Page 65 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Japet se pribli`avao tako lagano da je gotovo izgledalo da se uop{te ne kre}e; bilo je nemogu}e razabrati
ta~an trenutak kada je do{lo do tanane promene od astronomskog tela do predela udaljenog samo petnaest milja
ispod. Verni nonijusi ispustili su svoje poslednje zalihe energije, a potom su zauvek zamukli. Brod je u{ao na
zavr{nu orbitu, prave}i po jedan krug svaka tri ~asa pri brzini od pukih osam stotina milja na sat - koliko je svega
bilo potrebno u tom slaba{nom gravitacionom polju.
'Otkri}e' je postalo satelit satelita.

36. STARIJI BRAT
"Ponovo izbijam na dnevnu stranu i prilike su potpuno istovetne onima o kojima sam izvestio prilikom
prethodne orbite. Kako izgleda, ovaj svet poseduje samo dve vrste povr{inskog materijala. Crna gra|a kao da je
ugljenisana gotovo poput }umura, a koliko mogu da prosudim kroz teleskop, i istoga je ustrojstva. [tavi{e, veoma
me podse}a na pregoreli dvopek...
Jo{ uop{te ne uspevam da se razaberem u belom podru~ju. Ono po~inje potpuno o{trom ivicom i nema
nikakvih povr{inskih pojedinosti. Moglo bi ~ak biti i u te~nom stanju - zato {to je sasvim ravno. Ne znam kakav ste
vi utisak stekli na osnovu snimaka koje sam vam emitovao, ali ako zamislite more smrznutog mleka, ste}i }ete
ta~nu predstavu.
Posredi bi ~ak mogao biti i neki te`ak gas - ne, to bi ipak bilo nemogu}e. Povremeno mi se ~ini da se
kre}e, sasvim lagano: ali nisam siguran u to.
...Ponovo sam iznad belog podru~ja, na tre}oj orbiti. Nadam se da }u ovoga puta pro}i bli`e onom
belegu koji sam zapazio u samom sredi{tu dok sam se pribli`avao. Ukoliko su mi prora~uni ta~ni, trebalo bi da
proletim na razdaljini od petnaest milja od toga - ma {ta predstavljalo.
...Da, ne{to je ispred, upravo tamo gde sam prora~unao. Pomalja se iznad obzorja - ba{ kao i Saturn, u
gotovo istoj ~etvrti neba - pre}i }u za teleskop...
Hej! Izgleda kao nekakvo zdanje - potpuno crno - veoma ga je te{ko razabrati. Nema prozora, niti bilo
kakvih drugih pojedinosti. Posredi je naprosto velika, okomita plo~a - mora da je visoka najmanje jednu milju
kada se vidi sa ove razdaljine. Podse}a me na... pa naravno! Potpuno je ista kao i stvar koju ste prona{li na
Mesecu! MNT-1 ima starijeg brata!"

37. OGLED
Nazovimo ih Zvezdane dveri.
Tri miliona godina kru`ile su oko Saturna, ~ekaju}i na trenutak sudbine koji mo`da nikada ne}e kucnuti.
Da bi se one sazdale, razoren je jedan mesec, a ostaci tog ~ina stvaranja jo{ su kru`ili orbitom.
Dugo ~ekanje sada se okon~alo. Na jo{ jednom svetu ro|ena je inteligencija koja je stala da se otiskuje
sa svoje planetne kolevke. Drevni ogled primakao se svom vrhuncu.
Oni koji su zapo~eli taj ogled, tako davno, nisu bili ljudi - pa ~ak ni izdaleka humanoidni. Ali bili su
sazdani iz krvi i mesa, a i kada bi zaronili pogledom u dubine svemira, iskusili bi strahopo{tovanje, ~u|enje i
usamljenost. ^im su ovladali mo}ima za to, otisnuli su se ka zvezdama.
Tokom istra`ivanja nai{li su na `ivot u mno{tvu oblika i posmatrali dejstvovanje evolucije na hiljadama
svetova. Videli su koliko su puta prve slaba{ne iskre inteligencije zasvetlucale i zgasnule u kosmi~koj no}i.
A kako u svekolikoj Galaksiji nisu susreli ni{ta dragocenije od Razuma, podsticali su posvuda njegov osvit.
Postali su ratari zvezdanih polja; sejali su, a ponekad i `njeli.
No, ponekad su, ravnodu{no, morali i da iskorenjuju.
Veliki dinosaurusi ve} su odavno i{~ezli kada je njihov izvi|a~ki brod u{ao u Sun~ev sistem posle
putovanja koje je trajalo hiljadu godina. Promakao je pokraj smrznutih planeta, zastao nakratko povrh pustinja
umiru}eg Marsa, a onda upravio pogled ka Zemlji.
Pod istra`iva~ima se prostirao jedan svet koji je bujao `ivotom. Godinama su prou~avali, sakupljali,
katalogizovali. Kada su saznali sve {to su mogli, po~eli su da preina~uju. Stali su da uplivi{u na sudbine mnogih
vrsta, na kopnu i u okeanu. Ali koji }e od njihovih ogleda uspeti, to ne}e mo}i da doznaju jo{ najmanje milion
godina.
Bili su strpljivi, ali ne i besmrtni. Jo{ je toliko toga valjalo obaviti u ovoj Vaseljeni od stotinu milijardi
sunaca, ~iji su ih svetovi prizivali. Otisnuli su se stoga ponovo u bezdan, znaju}i da se vi{e nikada ne}e obreti
ovde.
No, za tim nije ni bilo potrebe. Sluge koje su ostavili za sobom obavi}e posao do kraja.