Page 66 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Na Zemlji su gle~eri nadirali i povla~ili se, dok je povrh njih nepromenljivi Mesec i dalje nosio u sebi svoju
tajnu. Jo{ sporijim ritmom od polarnog leda talasi civilizacija razlivali su se i ustupali kroz Galaksiju. Neobi~na,
divna i u`asna carstva do`ivljavala su uspone i padove, prenose}i svoje znanje potomstvu. Zemlja nije bila
zaboravljena, ali jo{ jedna poseta malo bi ~emu koristila. Bio je to jedan od milion utihlih svetova, a samo }e
nekoliko me|u njima ikada progovoriti.
A sada, tamo me|u zvezdama, evolucija je stala da se kre}e ka novim metama. Prvi istra`iva~i Zemlje
odavno su stigli do granica krvi i mesa; ~im su im ma{ine postale bolje od tela, kucnuo je ~as za pokret. Najpre
mozgove, a potom i same misli preneli su u blistave, nove domove od metala i plastike.
U tim domovima stali su da tumaraju me|u zvezdama. Vi{e nisu gradili svemirske brodove. Sami su bili
svemirski brodovi.
Ali doba ma{ina-entiteta brzo je minulo. Neprekidno vr{e}i oglede, nau~ili su kako da uskladi{tuju znanje
u ustrojstvo samog svemira i da tako sa~uvaju svoje misli za ve~nost u smrznutim re{etkama svetlosti. Mogli su da
postanu stvorenja zra~enja, kona~no slobodni od despotstva materije.
I tako, preto~ili su se najzad u ~istu energiju; a na hiljadu svetova prazne lju{ture koje su odbacili zakratko
su se gr~ile u bezumnoj igri smrti, da bi potom zar|ale i raspale se.
Bili su gospodari Galaksije, izvan upliva vremena. Mogli su do mile volje da lutaju me|u zvezdama i da
poniru poput kakvog magli~astog paperja kroz samu tvar prostora. Ali uprkos bo`anskim mo}ima, nisu potpuno
zaboravili svoje poreklo u toplom mulju jednog i{~ezlog mora.
Tako|e, jo{ su vodili ra~una o ogledima koje su njihovi preci jednom davno zapo~eli.

38. STRA@AR
"Vazduh u brodu postaje veoma te`ak, tako da me prili~no ~esto more glavobolje. Kiseonika i dalje ima u
izobilju, ali pre~ista~i nisu uspeli da otklone svu ne~isto}u nastalu po{to su te~nosti po~ele da klju~aju u vakuumu.
Kada stvari postanu odve} lo{e, odlazim u gara`u i pustim malo ~istog kiseonika iz kapsula...
Nije bilo nikakvih reakcija ni na jedan moj signal, a zbog orbitalnog nagiba polako se udaljavam od
MNT-2. Uzgred budi re~eno, naziv koji ste mu pripisali dvostruko je neprimeren - ovde i dalje nema ni traga od
magnetnog polja.
U ovom trenutku moje najve}e pribli`enje iznosi {ezdeset milja; ono }e se pove}ati do oko stotinu kako
Japet bude rotirao ispod mene, da bi potom ponovo palo na nulu. Pro}i }u ta~no iznad te stvari kroz trideset dana
- ali to je predugo da bi se ~ekalo, a i tada }e ovde i tako vladati tama.
^ak i sada, na vidiku je svega nekoliko minuta pre no {to ponovo za|e za obzorje. To me uistinu izlu|uje
- nisam u prilici da preduzmem nikakva ozbiljna osmatranja.
Voleo bih stoga da se saglasite sa slede}im planom. Svemirske kapsule raspola`u dovoljnim 'delta ve' za
spu{tanje i povratak na brod. @eleo bih da izi|em iz 'Otkri}a' i da pobli`e osmotrim stvar. Ako bude izgledalo
bezbedno, spusti}u se pokraj nje - ili ~ak na nju.
Brod }e se jo{ nalaziti iznad mog obzorja dok se budem spu{tao, tako da prekid veze ne}e potrajati du`e
od devedeset minuta.
Uveren sam da je ovo jedina stvar koja je preostala da se preduzme. Prevalio sam milijardu milja - ne
`elim da me zaustave poslednjih {ezdeset."

Ve~no motre}i u pravcu Sunca svojim neobi~nim ~ulima, Zvezdane dveri nedeljama su posmatrale
pribli`avanje broda. Njihovi tvorci pripravili su ih za mnoge stvari, a ovo je bila jedna od njih. Prepoznale su ono
{to je hitalo ka njima iz toplog srca Sun~evog sistema.
Da je bila `iva, iskusila bi uzbu|enje, ali ovakvo ose}anje stajalo je potpuno izvan njenih mo}i. ^ak i
kada bi brod pro{ao mimo nje, u njoj se ne bi javila ni najmanja trunka razo~aranja. ^ekala je tri miliona godina;
a bila je pripravna da ~eka celu ve~nost.
Osmatrala je, registrovala, ali ni{ta nije preduzimala dok je posetilac pode{avao svoju brzinu mlaznicima
usijanog gasa. A onda oseti blagi dodir zra~enja koji je poku{ao da doku~i njene tajne. No, i dalje ni{ta nije ~inila.
Brod se sada nalazio na orbiti, kru`e}i nisko iznad povr{ine ovog neobi~no dvobojnog meseca. Stao je da
se ogla{ava izlivima radio-talasa, neprekidno ponavljaju}i sled prostih brojeva od jedan do jedanaest. Ove emisije
uskoro su ustupile mesto slo`enijim signalima, na mnogim u~estalostima - ultraljubi~astim, infracrvenim,
rendgenskim. Zvezdane dveri nisu uzvra}ale; nisu imale {ta da ka`u.