Page 23 - George Orwell - Životinjska farma

Četvrto poglavlje

Do poznog leta vesti o onome što se dogodilo na Životinjskoj farmi

proširile su se po čitavoj oblasti. Svakoga dana su Sneško i Napoleon slali
čitava jata golubova kojima je naloženo da se umešaju među životinje na
susednim farmama, ispričaju im priču o Pobuni, i nauče ih pesmi o
Životinjama Engleske.

Veći deo tog vremena gospodin Džons je proveo sedeći u točionici
gostionice Crveni lav u Vilingdonu, žaleći se svakome ko je hteo da ga sluša
na čudovišnu nepravdu koju je pretrpeo kada ga je sa njegovog imanja

proterao čopor bezvrednih životinja. Drugi farmeri su u načelu saosećali sa
njim, ali mu ispočetka nisu pružali mnogo pomoći. U dnu srca, svaki od njih
se potajno pitao da li bi nekako mogao da Džonsovu nesreću okrene u
sopstvenu korist. Sreća je bila što su vlasnici dve farme koje su se graničile sa
Životinjskom farmom bili u trajno lošim odnosima. Jedna od njih, koja se
zvala Lisičija šuma, beše velika, zapuštena starinska farma, u velikoj meri

zarasla u šikaru, a svi njeni pašnjaci bili su istrošeni i sve njene živice u
očajnom stanju. Njen vlasnik, gospodin Pilkington, bio je lakomislen farmer
gospodskih navika koji je najveći deo vremena provodio u lovu ili ribolovu, u
zavisnosti od godišnjeg doba. Druga farma, zvana Očupano polje, bila je
manja i bolje održavana. Njen vlasnik je bio gospodin Frederik, žilav i
promućuran čovek, stalno uključen u sudske sporove i na glasu kao dobar
trgovac koji ume da se cenjka. Njih dvojica su bili toliko neskloni jedan

drugom da im je bilo teško da se sporazumeju oko bilo čega, čak i u odbrani
vlastitih interesa.

Bez obzira na to, obojica su bili krajnje uplašeni zbog pobune na
Životinjskoj farmi, i iz sve snage su nastojali da spreče sopstvene životinje da
previše saznaju o tome. Na početku su se pretvarali da se prezrivo smeju na
pomisao o životinjama koje same upravljaju farmom. Sve će se to završiti u
roku od dve nedelje, govorili su. Širili su glasine kako se životinje na

„Veleposedničkoj farmi” (uporno su je nazivali „Veleposedničkom farmom”;