Page 21 - George Orwell - Životinjska farma

dalje od slova D. Iscrtao bi slova A, B, C i D u prašini svojim velikim kopitom,
a onda bi stajao buljeći u ta slova sa ušima priljubljenim uz glavu, ponekad
tresući čuperkom grive na čelu, iz sve snage pokušavajući da se seti koje je

slovo sledeće po redu i nikada ne uspevajući u tome. Zapravo je nekoliko
puta zaista naučio slova E, F, G i H, ali dok bi to naučio, uvek se ispostavljalo
da je zaboravio A, B, C i D. Najzad je odlučio da se zadovolji sa prva četiri
slova, i napisao bi ih po jednom ili dvaput svakog dana da osveži pamćenje.
Moli je odbila da nauči bilo koje drugo slovo osim ona četiri koja su bila
potrebna da se napiše njeno ime. Ta četiri slova bi vrlo uredno sklopila od

slomljenih grančica, a zatim bi ih ukrasila ponekim cvetom i obilazila ih
diveći im se.

Nijedna od ostalih životinja sa farme nije mogla da stigne dalje od slova
A. Takođe se pokazalo da gluplje životinje, poput ovaca, kokoški i pataka nisu
u stanju da napamet nauče Sedam zapovesti. Posle mnogo razmišljanja,
Sneško je objavio da se Sedam zapovesti mogu u praksi svesti na jedno geslo,

naime: „Četiri noge dobre, dve noge loše.” U njemu su, rekao je, sadržani
suštinski principi animalizma. Ko god ga u potpunosti razume, biće bezbedan
od ljudskih uticaja. Ptice su na početku prigovarale, pošto im je izgledalo da
one takođe imaju samo dve noge, ali Sneško im je dokazao da to nije tako.

„Ptičja krila, drugovi,” rekao je on, „organi su za kretanje a ne za
rukovanje stvarima. Stoga ih treba smatrati za noge. Obeležje po kome se
čovek izdvaja od drugih stvorenja je ruka, instrument kojim čini sva svoja

nedela.”

Ptice nisu razumele Sneškove dugačke reči, ali su prihvatile njegovo
objašnjenje, i sve životinje skromnije pameti dale su se na posao učenja
novog gesla napamet. ČETIRINOGE DOBRE, DVE NOGE LOŠE, ispisano je na
zadnjem zidu štale, iznad Sedam zapovesti i još većim slovima. Kada su
životinje ovo naučile napamet, ovce su razvile veliku naklonost prema ovoj
paroli, i često bi dok su ležale u polju sve počinjale da bleje, „Četiri noge

dobre, dve noge loše! Četiri noge dobre, dve noge loše!” i nastavljale bi tako
satima, nikada se ne umarajući od toga.

Napoleona nisu zanimali Sneškovi komiteti. Rekao je da je obrazovanje
mladih važnije od bilo čega što bi moglo da se uradi za odrasle. Dogodilo se
tako da su se i Džesi i Zvončica oštenile ubrzo posle žetve, donoseći na svet
ukupno devet zdepastih kučića. Čim su prestali da sisaju, Napoleon ih je
odvojio od majki, govoreći kako će on biti odgovoran za njihovo obrazovanje.

Odveo ih je na tavan na koji se moglo popeti samo preko merdevina iz ostave,
i tamo ih je držao u takvoj izdvojenosti da su ostali na farmi uskoro i