Page 24 - George Orwell - Životinjska farma

nisu podnosili naziv „Životinjska farma”) stalno svađaju između sebe, a
takođe će i vrlo brzo uginuti od gladi. Kada je prošlo neko vreme, a životinje
očigledno nisu uginule od gladi, Frederik i Pilkington su promenili priču i

počeli govoriti o užasnoj pokvarenosti koja sada vlada na Životinjskoj farmi.
Ukazivali su na to da su se životinje odale kanibalizmu, muče jedna drugu
usijanim potkovicama, i da su im ženke zajedničke. Do toga dođe kada se
digne pobuna protiv zakona prirode, rekli su Pilkington i Frederik.

Ipak, tim pričama se nikada nije do kraja verovalo. Glasine o čudesnoj
farmi, sa koje su ljudska bića izbačena a životinje upravljaju svojim
poslovima, nastavile su da kruže u nejasnim i iskrivljenim oblicima, i te

godine je okolne seoske krajeve zahvatio talas pobuna. Bikovi koji su uvek
bili pokorni, odjednom su postali divlji, ovce su rušile živice i proždirale
detelinu, krave su nogama rušile kantice za mleko, jahački konji nisu hteli da

preskaču prepreke, nego su zbacivali svoje jahače preko njih. A pre svega,
melodija, pa čak i reči Životinja Engleske bili su svuda poznati. Proširili su se
zapanjujućom brzinom. Ljudska bića nisu mogla da obuzdaju bes kada bi
čula tu pesmu, iako su se pretvarala da je smatraju jednostavno smešnom.
Nisu mogla da shvate, govorila su, kako životinje uopšte mogu sebi dozvoliti

da pevaju takve prezrenja dostojne budalaštine. Svaka životinja koja bi bila
uhvaćena da to peva bila je išibana na licu mesta. A ipak se širenje te pesme
nije moglo zaustaviti. Kosovi su je zviždukali u živicama u grmlju, golubovi

su je gukali u krošnjama drveća, čula se i u zveketu iz kovačnica i zvonjavi
crkvenih zvona. A kada bi je ljudska bića slušala, potajno su drhtala,
naslućujući u njoj proročanstvo svoje buduće propasti.

Početkom oktobra, kada je žito požnjeveno i stavljeno u ostave, a deo je
već bio i ovršen, došlo je jato golubova izvijajući se u letu, pa se spustilo u

dvorište Životinjske farme u stanju neobuzdanog uzbuđenja. Džons i svi
njegovi nadničari, sa još nekoliko drugih iz Lisičije šume i Očupanog polja,
prošli su kroz kapiju sa pet zasuna i približavaju se farmi kolskim putem. Svi
nose štapove, osim Džonsa, koji stupa ispred ostalih sa puškom u rukama.
Očigledno pokušavaju ponovo da zauzmu farmu.

To se već odavno očekivalo, i bile su izvršene sve pripreme. Sneško, koji je
proučavao jednu staru knjigu o ratnim pohodima Julija Cezara pronađenu u

farmerskoj kući, bio je zadužen za odbrambena dejstva. Brzo je izdao
naređenja, i za nekoliko minuta svaka životinja je bila na svom položaju.

Dok su ljudska bića prilazila građevinama na farmi, Sneško je pokrenuo
svoj prvi napad. Svi golubovi, čak trideset pet njih, lepršali su ljudima iznad