Page 25 - George Orwell - Životinjska farma

glava i obrušavali se na njih iz vazduha; a dok su ljudi bili zaokupljeni ovim
napadom, guske, koje su se skrivale iza žive ograde, izjurile su i počele
žestoko da ih kljucaju po potkolenicama. Ipak, ovo je bila tek bezazlena

čarka, osmišljena da izazove nešto meteža u neprijateljskim redovima, i ljudi
su lako oterali guske svojim štapovima. Sneško je tada pokrenuo drugi talas
napada. Mjuriel, Bendžamin i sve ovce, sa Sneškom na čelu, jurnuli su i
počeli da udaraju i ubadaju ljude sa svih strana, dok se Bendžamin okrenuo i
počeo da ih rita svojim malim kopitima. Ali ponovo su ljudi, pomoću štapova
i okovanih čizama koje su nosili, bili prejaki za njih; i odjednom, na

Sneškovo skičanje koje je bilo znak za povlačenje, sve životinje se okrenuše i
pobegoše kroz kapiju u dvorište.

Ljudi pobednički povikaše. Videli su, kako im se činilo, kako njihovi
neprijatelji beže, i pojurili su za njima bez ikakvog reda. Ovo je bilo upravo
ono što je Sneško i nameravao da postigne. Čim su zašli dublje u dvorište, tri
konja, tri krave i ostale svinje, koje su se krile u staji za krave, iznenada se

pojaviše iza njih odsecajući im odstupnicu. Sneško tada dade znak za juriš.
On se lično baci pravo na Džonsa. Džons vide da on dolazi, podiže pušku i
opali. Sačma napravi krvave tačke duž Sneškovih leđa, a jedna ovca pade
mrtva. Ne zaustavljajući se ni na časak, Sneško se sa svojih sto kila baci na
Džonsa. Džons odlete na gomilu đubreta i puška mu ispade iz ruku. Ali
najstrašniji prizor od svih predstavljao je Bokser, koji se propeo na zadnje
noge i udarao svojim velikim gvožđem potkovanim kopitima kao
raspomamljeni pastuv. Prvim udarcem je zakačio štalskog momka iz Lisičije

šume po glavi i on se beživotno opružio u blatu. Videvši to, nekoliko ljudi
baci štapove i pokuša da beži. Obuzela ih je panika, i sledećeg trenutka sve
životinje su ih zajednički jurile po dvorištu. Nije bilo nijedne životinje na
farmi koja im se nije osvetila na svoj sopstveni način. Čak je i mačka
odjednom skočila s krova na čobaninova leđa i zarila mu kandže u vrat, na

šta on užasno kriknu. Čim se pred njima otvorio slobodan prolaz, ljudi
glavom bez obzira istrčaše iz dvorišta i dadoše se u bekstvo prema glavnom
putu. I tako su se pet minuta nakon početka svoje invazije, zatekli u
sramnom povlačenju istim putem kojim su i došli, sa jatom gusaka koje je
gakalo za njima i čitavim putem ih štipalo za listove nogu.

Pobegli su svi ljudi osim jednog. Tamo u dvorištu, Bokser je kopitom
lupkao štalskog momka koji je ležao ničice u blatu, pokušavajući da ga

okrene. Momak se nije pomerao.

„Mrtav je,” reče Bokser tužno. „Nisam hteo to da uradim. Zaboravio sam
da nosim gvozdene potkovice. Ko će mi poverovati da to nisam uradio