Page 26 - George Orwell - Životinjska farma
P. 26

namerno?”

               „Bez  sentimentalnosti,  druže!”  povika  Sneško  kome  je  iz  rana  još  uvek
           curila krv. „Rat je rat. Jedino dobro ljudsko biće je mrtvo ljudsko biće.”

               „Nisam želeo da oduzmem ničiji život, čak ni ljudski,” ponovio je Bokser,

           a oči su mu bile pune suza.

               „Gde je Moli?” uzviknu neko.

               Moli zaista nigde nije bilo. Na trenutak je nastala velika uznemirenost;
           strahovalo se da su je ljudi možda nekako povredili, ili možda čak odveli sa
           sobom.  Međutim,  na  kraju  su  je  našli  kako  se  krije  u  svojoj  štali,  glave
           zabijene u seno u jaslama. Ona se dala u beg čim je puška opalila. A kada su

           se  ostali  vratili  iz  potrage  za  njom,  otkrili  su  da  je  štalski  momak,  koji  je
           zapravo bio samo onesvešćen, već došao sebi i utekao.

               Životinje su se sada okupile u krajnjem ushićenju, i svaka je prepričavala
           vlastite podvige u borbi iz sveg glasa. Smesta je održana prikladna proslava
           pobede.  Podignuta  je  zastava  i  Životinje  Engleske  su  otpevane  više  puta,
           zatim je ovca koja je poginula svečano sahranjena, a na njen grob je zasađen
           lovorov  grm.  Sneško  je  pored  groba  održao  kratak  govor,  naglašavajući

           potrebu da sve životinje budu spremne da poginu za Životinjsku farmu ako
           tako mora da bude.

               Životinje  su  jednoglasno  odlučile  da  ustanove  vojno  odlikovanje
           „Životinjski  junak,  prve  klase,”  koje  je  odmah  i  na  licu  mesta  dodeljeno
           Bokseru i Snešku. Bila je to mesingana medalja (zapravo su to bili neki stari
           konjski praporci pronađeni u ostavi) koja će se nositi nedeljom i za praznike.
           Uveden  je  takođe  i  orden  „Životinjskog  junaka,  druge  klase,”  koji  je

           posmrtno dodeljen ubijenoj ovci.

               Bilo  je  mnogo  rasprave  oko  toga  kako  bi  trebalo  nazvati  ovu  bitku.  Na
           kraju su je nazvali Bitkom kod kravlje štale, pošto je baš na tom mestu bila
           postavljena zaseda. Puška gospodina Džonsa je pronađena u blatu, a znalo se
           da u farmerskoj kući postoji zaliha metaka za nju. Odlučeno je da se puška
           postavi u podnožje jarbola za zastave, kao artiljerijsko oruđe, i da se ispaljuje
           dvaput godišnje jednom 12. oktobra, na godišnjicu Bitke kod kravlje štale, i

           jednom na najduži dan u godini, na godišnjicu Pobune.
   21   22   23   24   25   26   27   28   29   30   31