Page 27 - George Orwell - Životinjska farma

Peto poglavlje

Sa približavanjem zime, Moli je pravila sve više nevolja. Svakog jutra je

kasnila na posao, a pravdala se da se uspavala, i žalila na neke tajanstvene
bolove, iako joj je apetit bio odličan. Bežala je od posla uz sva moguća
opravdanja i odlazila na pojilo, gde je stajala glupavo buljeći u svoj odraz na
vodi. Ali pričalo se i o nečemu ozbiljnijem. Jednog dana, kada je Moli vedro
ušetala u dvorište, izazovno mašući dugim repom i grickajući vlat sena,
Klover ju je povela na stranu.

„Moli,” rekla je, „htela bih nešto važno da ti kažem. Jutros sam videla

kako gledaš preko ograde koja odvaja Životinjsku farmu od Lisičije šume.
Pilkingtonovi ljudi su stajali sa druge strane živice. Bila sam daleko, ali sam
skoro sigurna da sam videla sledeću stvar on ti je nešto govorio a ti si mu
dopustila da te mazi po njušci. Šta to treba da znači, Moli?”

„Nije! Nisam mu dopustila! Nije istina!” vikala je Moli pocupkujući i
lupajući kopitima po tlu.

„Moli! Pogledaj me u oči. Možeš li mi dati svoju časnu reč da te onaj

čovek nije milovao po njušci?”

,,To nije istina!” ponovila je Moli, ali nije mogla da pogleda Klover u oči, a
sledećeg trenutka se okrenula i odgalopirala u polje.

Jedna misao pade Klover na pamet. Ništa ne govoreći drugima, otišla je u
Molinu staju i prevrnula slamu kopitom. Skrivena ispod šećera nalazila se
gomilica šećera u kocki i nekoliko svežnjeva vrpci različitih boja.

Tri dana kasnije Moli je nestala. Nekoliko nedelja se ništa nije znalo o

tome gde se nalazi, a onda su golubovi izvestili da su je videli na drugom
kraju Vilingdona. Bila je upregnuta u elegantnu dvokolicu crveno-crne boje,
koja je stajala ispred krčme. Debeli čovek rumenog lica u kariranim jahačkim
pantalonama i sa gamašnama na nogama, koji je izgledao kao krčmar, mazio
je po njušci i hranio šećerom. Bila je sveže istimarena i nosila je svetlo crvenu
traku u grivi. Izgledalo je, kako su golubovi rekli, kao da uživa u tome.