Page 30 - George Orwell - Životinjska farma
P. 30

mogu da izvedu još jedan, ovog puta odlučniji, pokušaj da ponovo zauzmu
           farmu i vrate gospodina Džonsa da upravlja njom. Imali su još više razloga da
           to urade jer su se vesti o njihovom porazu raširile po čitavom kraju, i učinile

           životinje  na  okolnim  farmama  jogunastijim  nego  ikad  pre.  Kao  i  obično,
           Sneško  i  Napoleon  se  nisu  slagali.  Po  Napoleonovom  mišljenju,  životinje
           moraju  nabaviti  vatreno  oružje  i  naučiti  da  njime  rukuju.  Po  Sneškovom
           mišljenju,  one  moraju  da  šalju  u  izaslanstvo  sve  više  golubova  i  podstiču
           pobune među životinjama na drugim farmama. Jedan je tvrdio da su, ako ne
           mogu da odbrane sami sebe, osuđeni da budu pokoreni, a drugi da ako svuda

           izbiju  pobune,  neće  ni  morati  da  se  brane.  Životinje  su  slušale  prvo
           Napoleona,  zatim  Sneška,  i  nisu  mogle  da  odluče  koji  je  od  njih  u  pravu;
           zapravo,  ispostavilo  se  da  se  uvek  slažu  sa  onim  koji  je  u  tom  trenutku
           govorio.

               Najzad je došao dan kada su Sneškovi planovi bili dovršeni. Na Sednici
           sledeće nedelje trebalo je glasati da li da se započne sa gradnjom vetrenjače

           ili ne. Kada su se životinje okupile u velikoj štali, Sneško je ustao i, mada
           povremeno prekidan blejanjem ovaca, izneo razloge zbog kojih se zalaže za
           izgradnju vetrenjače. Zatim je Napoleon ustao da mu odgovori. Vrlo mirno je
           rekao da je vetrenjača besmislica i da svima savetuje da ne glasaju za nju, pa
           je odmah ponovo seo; govorio je jedva pola minuta, i naizgled je bio skoro
           ravnodušan prema učinku koji je ostvario. Na to je Sneško skočio na noge, i
           vikanjem utišavši ovce koje su ponovo počele da bleje, upustio se u vatreno
           agitovanje  u  prilog  izgradnji  vetrenjače.  Do  sada  su  životinje  bile  otprilike

           ravnomerno raspodeljene na obe suprotstavljene strane, ali ih je Sneškova
           govorljivost u trenutku pridobila. On je veličanstvenim izrazima prikazivao
           sliku  Životinjske  farme  kakva  bi  mogla  da  bude  kada  leđa  životinja  budu
           oslobođena mukotrpnog rada. Njegova mašta se sada vinula mnogo dalje od
           kosilica i sekača za repu. Elektricitet, rekao je on, može da pokreće vršalice,

           plugove, drljače, valjke, žetelice i mašine za vezanje sena, a osim toga da u
           svakoj štali omogući osvetljenje, toplu i hladnu vodu i električno grejanje.
           Kada je završio govor, nije bilo sumnje u ishod glasanja. Ali upravo u tom
           trenutku Napoleon ustade i, uputivši Snešku čudan pogled iskosa, oglasi se
           prodornim skičanjem kakvo niko nikada pre nije čuo da on ispušta.

               Na to se napolju začu strašan lavež, i devet ogromnih pasa sa ogrlicama
           okovanim  mesingom  nahrupiše  u  štalu.  Jurnuli  su  pravo  na  Sneška,  koji

           skoči  sa  svog  mesta  tačno  na  vreme  kako  bi  izbegao  škljocanje  njihovih
           čeljusti.  Sledećeg  trenutka  je  izjurio  kroz  vrata  a  oni  su  ga  gonili.  Previše
           zapanjene i uplašene da bi govorile, sve životinje su se nagurale na vratima
           da gledaju poteru. Sneško je trčao preko dugačkog pašnjaka koji je vodio ka
   25   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35