Page 28 - Yegnevy Zamyatin - Mi

San — žuto — Buddha... tog mi je trena postalo jasno: moram
poći u Medicinski Ured.
— Da, pa istina je: bolestan sam — rekao sam vrlo veselo (ovo je
sasvim neobjašnjiva proturječnost: nisam se imao razloga radovati).
— Vi morate odmah poći liječniku. Pa vi razumijete: imate
obvezu biti zdravi — to vam je smiješno i dokazivati.
— Da, draga O — da, vi ste naravno u pravu. Potpuno u pravu!
Nisam pošao u Ured Čuvara: nije bilo druge, morao sam poći u
Medicinski Ured; tamo su me zadržali do 17.
A navečer (uostalom, svejedno — navečer je tamo bilo
zatvoreno) — navečer je došla k meni O. Rolete nisu bile spuštene.
Rješavali smo zadatke iz starinske zbirke: to jako smiruje i pročišća­
va misli. 0-90 sjedila je nad bilježnicom nagnuvši glavu k lijevom
ramenu i od napora podupirala iznutra jezikom lijevi obraz. To je bilo
tako djetinje, tako očaravajuće. I u meni je sve tako dobro, točno, jed­
nostavno...
Otišla je. Sam sam. Dva sam puta duboko uzdahnuo (to je jako
korisno pred spavanje). I odjednom nekakav nepredviđeni miris — i
o nečem veoma neugodnom... Uskoro sam pronašao: u krevetu mije
bila skrivena kitica đurđica. Odjednom se sve uzburkalo, podiglo sa
dna. Ne, to je s njene strane bilo jednostavno netaktično — podmet­
nuti mi te đurđice. No da: nisam pošao, da. Ali nisam ja kriv što sam
bolestan.

Bilješka 8.

Koncept: IRACIONALNI KORIJEN. R-13. TROKUT.

To je — kao kad se davno, u školsko doba, sa mnom dogodio kori­
jen V-l. Tako jasno, kao isklesano pamtim: svijetla loptasta dvorana,
stotine dječjih okruglih glava — i Pljapa, naš matematičar. Prozvali
smo ga Pljapa: bio je već dosta star i raskliman, i kada bi dežurni u
njega odostraga stavljao utikač iz zvučnika je uvijek na početku:
“Plja, plja, plja, tššš”, a tek nakon toga sat. Jednom je Pljapa pričao

28