Page 61 - Yegnevy Zamyatin - Mi

— Zašto? A, zašto nemarno peije, krila — imamo samo lopatične
kosti — bazu za krila? Pa, zato što nam krila više nisu potrebna —
imamo aero, krila bi samo smetala. Krila su za — let, a mi nemamo
kamo letjeti: mi smo — doletjeli, mi smo — našli. Zar nije tako?
Rastreseno sam klimnuo glavom. Pogledao me, nasmijao se
oštro, poput oštrice skalpela. Onaj drugi je čuo, kratkonogo dotrup-
kao iz svog kabineta, očima nabio na rogove mog najtanjeg liječnika,
prikucao i mene.
— U čemu je stvar? Kako: duša? Duša, kažete? Vrag bi ga znao!
Još malo pa čemo i do kolere doći. Govorio sam vam (tanušnog na
rogove) — govorio sam vam: treba svima — svima treba maštu...
Ekstirpirati maštu. Samo kirurgija, samo kirurgija tu može... Stavio
je ogromne rendgenske naočale, dugo hodao uokolo i gledao kroz
kosti lubanje — u moj mozak, zapisujući nešto u knjižicu.
— Izvanredno, izvanredno zanimljivo! Slušajte: a biste li pri­
stali... da vas stavimo u alkohol? To bi za Jedinu Državu bilo
izvanredno... to bi nam pomoglo da spriječimo epidemiju... Ako vi
nemate, podrazumijeva se, neke posebne razloge...
— Gledajte — rekao je on — broj D-503 je graditelj INTE­
GRALA i siguran sam — to bi narušilo...
— A — progunđao je ovaj i otrupkao nazad u kabinet.
Ostali smo sami. Papirnata ruka lagano je i nježno legla na moju
ruku, profilno se lice nagnulo blizu meni; šapnuo je:
— Otkrit ću vam jednu tajnu — to nije samo kod vas. Moj kole­
ga ne govori uzalud o epidemiji. Sjetite se, zar niste i vi sami primi­
jetili kod nekog nešto slično — vrlo slično, vrlo blisko... — i on me
značajno pogledao. Na što on cilja — na koga? Zar------------
— Slušajte... — skočio sam sa stolice. Ali on je već glasno počeo
0 nečem drugom:
— A za besanicu, za te vaše snove — mogu vam jedino savjeto­
vati da više pješačite. Evo sutra ujutro prošetajte... pa makar do
Drevne Kuće.
Opet me probo očima, najtanje se osmjehujući. I učinilo mi se:
sasvim sam jasno vidio umotanu u tanku tkaninu toga osmijeha riječ
— slovo — ime, jedino ime... Ili je i to opet samo mašta?
Jedva sam dočekao dok mi je napisao potvrdu o bolesti za danas
1 sutra, još jednom šuteći, snažno sam mu stisnuo ruku i istrčao van.

61