Page 144 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Не с таквим народом, већ с таквим надзорником - рече Љевин планувши. - Зашто вас
држим! - викну он. Али сетивши се да му то неће помоћи, застаде на половини речи и само

уздахну. - А може ли се сејати? - запита, пошто мало поћута.
- Моћи ће се сутра или прекосутра.

- А детелина?

- Послао сам Василија и Мишку да сеју. Не знам само да ли ће моћи да прођу, блато је.
- Колико ће ланаца засејати?

- Шест.

- Зашто не све? - викну Љевин.

Што ће засејати само шест, а не двадесет ланаца детелине, љутило је Љевина још више.
Детелина, и по теорији и према његовом личном искуству, била је само онда добра кад је
сејана што је могућно раније, скоро по снегу. А Љевин их никад није могао натерати да тако
раде.

- Немамо радника. Шта да радим с њима, реците? Тројица нису дошла. Ето, и Семјон...
- Нека напусте превртање сламе.

- Оставили су.

- Где су онда радници?

- Петорица спремају компот (што је требало да значи компост, то јест смесу за ђубрење).
Четворица преручују овас: може проклијати, Константине Дмитричу.

Љевин је врло добро знао да то »може проклијати«, значи да је енглески овас, одређен за
семе, већ проклијао - опет нису радили оно што је он наредио.
- Па ја сам још за време поста наредио да се метну цеви! - викну он.

- Не брините, све ће бити на време.

Љевин љутито одмахну руком, оде до амбара да види овас, и врати се у коњушницу. Овас
се још не беше покварио. Али, радници су га збацивали лопатама, иако се просто могао
сручити доњи амбар. Наредивши то, и узевши одатле два радника да сеју детелину, Љевин се
умири, прође га љутина на надзорника. и дан је био тако леп да се није могао љутити.

- Игњате! - викну он кочијаша који је засуканих рукава прао кола код бунара - оседлај ми
коња...

- Којег желите?

- Па можеш Колпика.
- Разумем, господине.

Док су седлали коња, Љевин опет зовну надзорника који се вртео, да би се помирио с
њим, и поче му говорити о пролећним радовима које је требало урадити, и о плановима за
газдинство.

Ђубре да се одвезе раније, како би све било готово до прве косидбе.

Орати без прекида, да земља боље омекша. Косидбу да сврше најмљени радници, а не
наполичари. И Надзорник је пажљиво слушао и очигледно се трудио да одобри домаћинове
планове; али је ипак имао добро познати, тужан и неутешан израз лица који је Љевина увек