Page 146 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Са таквим маштањем, пажљиво терајући коња међом да не би газио усеве, он приђе
радницима који су сејали детелину. Кола са семеном нису стајала на међи, него на самој
њиви, и пшеница озимица била је изривена точковима и утабана коњским копитама. Оба су
радника седели на међи, вероватно пушећи из заједничке луле. Земља у колима, са којом је

било измешано семе, није била истрошена, него смрзнута и угрудвана.
Кад угледа газду, Василије, радник, упути се колима, а Мишка поче да сеје. То није било
лепо, али се Љевин на радника ретко љутио. Кад Василије приђе, Љевин му нареди да изведе
коња из њиве.

- Не мари, господине, повратиће се - одговори Василије.

- Молим те, не мудруј - рече Љевин - него ради што ти се каже.

- Разумем - одговори Василије и дохвати коња за главу. - А што је семе, Константине

Дмитричу - рече он, улагујући се - прва врста. Само је тешко ходати! По читав пуд [61] вучеш
на обући.
- А зашто нисте земљу просејали? - рече Љевин.

- Па, ми је трошимо - одговори Василије, узимајући семе и трљајући длановима земљу.

Василије није био крив што су му насули непросејану земљу, али је Љевину ипак било
криво.

Љевин је и овог пута употребио средство које је више пута корисно опробао кад је хтео да
угуши у себи осећање љутине, и да све што се чини рђавим направи добрим. Он погледа како
Мишка корача и вуче на ногама огромну масу земље која се лепила за обућу, сиђе с коња, узе
од Василија сејалицу и пође да сеје.

- Докле си дошао?

Василије му показа ногом белегу, и Љевин пође да сеје како је умео. Тешко је било ићи,
као по блату, и Љевин, пошто истера једну бразду, сав ознојен врати натраг сејалицу.

- Е, господине, пазите да ме на лето не псујете за ову бразду - рече Василије.
- А зашто? - упита Љевин весело, осећајући већ дејство употребљеног средства.

- Ништа, видећете на лето. Разликоваће се. Погледајте само где сам ја сејао прошле
године. Како је то расађено! Константине Дмитричу, ја се, чини ми се, као за рођеног оца
старам. Ја и сам не волим да радим рђаво, а и другима не дам. Кад је газди добро, и нама је
добро. Ено, кад погледам - рече Василије показујући на њиву - просто растеш од милине.

- А лепо пролеће, Василије!

- Е, овакво пролеће ни старци не памте. Ето, био сам код скоје куће, старац тамо посејао
нешто пшенице, па каже да од ражи не може да се разликује.

- А јесте ли одавно почели сејати пшеницу?
- Па ви сте нас научили преклане; ви сте ми поклонили две мерице, четвртину смо
продали, а оно остало посејали.

- Е, пази, и добро троши те грудве - рече Љевин прилазећи коњу - и пази на Мишку. Ако
детелина добро никне, добићеш педесет копјејака од ланца.

- Хвала вам покорно! Ми смо и онако задовољни с вама.